Русија почиње да се удаљава од ослањања на своје нестратешко нуклеарно оружје, јер почиње да развија ново оружје дугог домета са прецизним вођством, као што је крстарећа ракета “Калибр”. На крају, Руси се надају да ће користити хиперсонично оружје дугог домета за конвенционално одвраћање дугог домета.
“Због добијеног залета у оружју са високом преизношћу и тренутним истраживањем у хиперсоничим ракетама, главни део задатака стратешког одвраћања може се пренети из нуклеарне на не-нуклеарну сферу“, рекао је руски шеф генералштаба генерал Валериј Герасимов на седници одбора Министарства одбране Русије 7. новембра.
Као што је предвиђено од стране многих аналитичара који се фокусирају на руску војску, Кремљ се удаљава од ослањања на своје нуклеарно оружје јер се побољшавају њихове методе конвенционалног напада.
Током протеклих пет година, оружане снаге су направиле пробој у оружју високе прецизности дугог домета. Већ се испоручују ракетни системи Искандер-М, као и подводни и површински ратни бродови са ракетним системима “Калибр”. Авиони дугог домета су надограђени да раде са новом крстарећом ракетом Kx-101.
Током 1990-их и почетком 2000-их година, поготово након интервенције НАТО-а на Косову без санкционисања Савета безбедности Уједињених нација, Русија је развила доктрину у којој би прво користила нуклеарно оружје да “деескалирање“ конфликта. Ова стратегија је усвојена 2000. године, иако је, према подацима Централне обавештајне агенције, ова доктрина настала 1997. Идеја је била да би опасност од ограничене одбрамбене нуклеарне одмазде чак и против конвенционалног агресора присилила ту нападачку силу да одступи.
Иако руска стратегија деескалације није постала широко позната на Западу све до објављивања “Војне доктрине Кремља” 2010. године, тај документ је заправо повећао праг Москве за коришћење нуклерног оружја.
Док је документ из 2000. године дозвољавао њихову употребу у “ситуацијама критичним за националну безбедност“ Русије, издање из 2010. године их је ограничило на ситуације у којима је угрожено само постојање државе.
Међутим, Русија је само намеравала да користи доктрину деескалације све док не буде могла да поново изгради своје конвенционалне снаге и развије оружје високе прецизности дугог домета, као што је то ЦИА истакла у свом извештају, који датира из 2000-те.
Заиста, руска војна доктрина из 2000-те је окарактерисала ограничену употребу нуклеарног оружја као мере заустављања на које се треба ослањати само док Русија не буде развила модернију могућност конвенционалног удара.
Изгледа да су Руси почели да се удаљавају од свог ослањања на нуклеарно оружје већ почетком 2013-те, када вежбе “Запад”, те године, нису садржале то оружје.
То наговештава да је Москва стекла више поверења у своје конвенционалне могућности. Како те могућности настављају да се побољашавју, вероватно је да ће се Русија мање ослањати на своје нуклеарно оружје.
Прочитајте ОВДЕ одакле ће Руси загосподарити Медитераном помоћу своје нове базе?
Извор: Webtribune.rs
