Током посете Москви српска делегација, коју је предводио председник Александар Вучић, преговарала је и о набавци шест нових хеликоптера Ми-17. Ту информацију потврдио је министар одбране Александар Вулин.
Иако услови куповине још нису откривени, јасно је да ће Србија после набавке два хеликоптера Ми-17В5, уз ескадрилу ловаца МиГ 29, чија је дубинска модернизација у току, дугорочно решити и проблем вертикалног транспорта.
Одличан познавалац авијације, уредник ваздухопловног портала „Танго сикс“ Петар Војиновић каже да је наш РВ и ПВО у сада јако неповољној ситуацији, основни тип хеликоптера на којем лети српска војска неколико деценија био је хеликоптер Ми-8 Т, међутим у летном стању тренутно су само две летелице. Војиновић оцењује да је набавка хеликоптера из Русије добар потез.
„Два већ купљена Ми-17В5 испоручена су под повољним условима и по нижој цени, а добили смо их пре рока испоруке, коју би у регуларним условима морали да чекамо. Постоје назнаке да ћемо и ових шест летелица добити много раније него што би то био случај са другим купцима. Остаје отворено питање да ли ће поново бити јефтинији“, каже Војиновић.
Он подсећа да је наша земља од „Ербаса“ наручила 9 хеликоптера Х145М, српско ратно ваздухопловство добиће шест, а Министарство унутрашњих послова три летелице.
Реч је о лаком транспортном вишенаменском хеликоптеру који је један од најсавременијих у својој класи у свету. Осим двочлане посаде, може да превезе још девет наоружаних војника, а може да носи и ракетно и митраљеско наоружање. Х-145М може да се користи за извиђање и борбене задатке. У цивилној верзији користи се и за трагање и спасавање. Куповина оба модела заправо је одлична комбинација, каже Војиновић.
„Проблем ’Ербаса‘ је у капацитету носивости људи, односно недовољан је за превоз трупа, али су Генералштаб и РВ и ПВО мудро одлучили да наставе да набављају Ми-17, који ће апсолутно да задовољи те потребе, како војне, тако и цивилне. Пример за цивилну употребу је евакуација становништва током поплаве у Обреновцу, тада се видело колико је и то важно. Ербас Х145 је интересантан хеликоптер, јер ће моћи да обавља све друге мисије, посебно борбене, моћи ће да лети у свим временским условима“, објашњава Војиновић.
Ми-17 о којем се преговарало у Москви заправо је модернизована верзија транспортног хеликоптера Ми-8. Максимална брзина му је 250 километара на сат, а крстарећа од 220 до 230 километара. Може да буде наоружан ракетама и топом. Хеликоптер има прилагођену командну таблу и осветљење кабине, тако да се њиме може пилотирати и уз помоћ наочара за ноћно осматрање, што омогућава летење у потпуном мраку, чак и на малим висинама.
Војиновић подсећа да је набавка хеликоптера „Ербаса“ Х145М прва куповина ваздухопловне технике после много деценија, али да није реч само о куповини летелица, већ и о ширем пакету куповине и индустријске сарадње.
Један од хеликоптера за полицију намењен је медицинској евакуацији, имаће опрему за одржавање у животу нестабилизованих пацијената. РВ и ПВО уз хеликоптере ће добити и обуку за летење у сложеним метеоролошким условима, а уговор покрива и први ниво система наоружања „Хфорс“.
Интересантно је да су тај систем и сама верзија хеликоптера релативно нови, за сада их имају само армија Немачке и Тајланд, каже Војиновић.
„Ербас је, што није урадио ниједној држави клијенту, уз ову куповину понудио и сертификацију дела Ваздухопловног завода ’Мома Станојловић‘ за одржавање хеликоптера ’Газела‘ за трећа лица и обавезао се да ће куповати одређену количину материјала за ремонт тих хеликоптера. Тај процес је у току, тако да Србија не само да је нешто купила, већ је и добила могућност да Завод буде једини овлашћени центар за одржавање и ремонт хеликоптера ’Газела‘ за овај део Европе“, истиче саговорник.
Он додаје још једну изузетно важну чињеницу, Србија жели да постане регионални центар за ремонт руских хеликоптера, пре свега за Ми-17. Реч је о центру продајно-маркетиншке категорије, послу у којем, као и са „Газелама“, треба да тражимо муштерије. Земље региона већ су почеле да ремонтују своје руске хеликоптере, БиХ у Украјини, Македонија у Литванији, а летелице из Хрватске вероватно ће, као и оне из Мађарске, на ремонт у Русију. Али то не значи да Србија одустаје од овог пројекта, каже Војиновић.
„Све ове земље ће поново за десет до петнаест година ући у нови талас куповине хеликоптера. Руским хеликоптерима Ми-17 ће опадати производња, али Руси ће имати нешто ново. Дакле, није поента да наш Завод буде ремонтни центар само за Запад или само за Исток. Министарство одбране је паметно одиграло и решило да ради и једно и друго. С годинама ће куповати или посебним договорима добијати сертификацију обуке тих произвођача и техничку помоћ да има способност да одржава различите типове летелица“, каже овај познавалац авијације.
Иако после важне посете Москви нема информацијама о преговорима о овом послу, Војиновић верује да договор са Русима неће бити проблем. Они треба да нас оспособе за све нивое рада на Ми-17, да одрже обуку, када се купе алати и уведу нови процеси рада, бићемо оспособљени да одржавамо своју флоту, а и туђе, каже он.
„Посебни односи са Русијом, који су објективно квалитетнији него односи свих осталих земаља у непосредном окружењу, можда нам гарантују да, ако смо добили одобрење да препродајемо гас, а не само да га купујемо и складиштимо, зато не би могли да тражимо и неку врсту ексклузивног права да ремонтујемо руске хеликоптере у овом делу света? Очигледно идемо корак по корак“, оцењује Војиновић.
Он додаје да је ремонт два македонска хеликоптера, који је управо почео у Ваздухопловном заводу „Мома Станојловић“, управо покушај да се крене у освајање те способности и да је сигурно да се прича о ремонту руских хеликоптера у Србији наставља.
Према ранијој најави представника „Ербаса“, Србија би почетком 2019. године требало да преузме свој први Х145М. Процењује се да је за комплетну набавку нових руских хеликоптера Ми-17 потребно две године.
Прочитајте ОВДЕ где то Руси граде војну базу у Средоземљу?
Извор: rs.sputniknews.com
