У преводу, иако је реч о самопроглашеној држави, Косово практично поседује само око 450.000 хектара земље, у "својој" земљи. У процентима, 58 одсто косовске територије је српско. Милиони квадрата службених, пословних и стамбених зграда, инфраструктура највећих српских предузећа само су неке од ствари које се налазе на том земљишту. Осим тога, реч је и о природним богатствима, од налазишта угља, преко водотока и њихових изворишта, до подземних и геотермалних извора.

Отимање имовине је практично институционализовано почетком ове године, када је Косово донело одлуку, коју је потписао сада већ бивши премијер Иса Мустафа, да се сва непокретна имовина регистрована на име СФРЈ, Србије и Аутономне покрајине Косово, региструје на име Републике Косово као њеног власника.

Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, приватну имовину у власништву Срба и СПЦ чини 164.664 хектара земљишта, тачније 15 одсто територије покрајине, на којима се налазе станови и комерцијални објекти.

Према подацима, интерно расељена лица доставила су захтеве за 29.155 узурпираних станова, док је Косовска агенција за имовину навела у свом извештају 951 комерцијални објекат који припада Србима. Међутим, ово није коначан број јер Катастар непокретности на КиМ није вођен до сукоба 1999. године, због чега евиденција није прецизна. Оквирна процена је да укупна површина стамбених зграда износи око 24.688 квадрата.

Осим тога, спорно је и 1,24 милиона квадратних метара, колика је укупна површина службених зграда у јужној српској покрајини.

Пословне зграде простиру се на око 145.202 квадрата, објекти посебне намене заузимају 3.973 квадрата, а чак 753.915 квадратних метара потпада под друге грађевинске објекате, ресторане, одмаралишта, спортске објекте...

Осим приватне, на КиМ се налази и имовина која је у власништву Републике Србије, која се простире на чак 319.999 хектара земљишта, на коме се налазе и објекти, али и сви други облици имовине које је до 1999. године стекла Савезна Република Југославија, односно Република Србија, општине, јавне службе...

То су стамбене зграде, станови, пословни простори, али и хартије од вредности и приходи по основу улагања државног капитала у предузећа и друге организације на територији КиМ. Такође, реч је и о природним богатствима, саобраћајној инфраструктури (аеродроми, путна и железничка инфраструктура, школе, болнице, пољопривредно и шумско земљиште, водни објекти, културна добра, јавни паркови...), али и обавезе по основу јавног дуга које проистичу из страних и домаћих кредита намењених за територију КиМ.

Овде се, између осталог, убраја и државни удео Србије у привредним субјектима попут "Трепче", у Ски центру "Брезовица", предузећа "Лола Лешак" из Лепосавића, "Космет превоз"... Такође, ту је и инфраструктура која припада највећим српским предузећима попут "Железница Србије", Електропривреди (Површински копови, Термоелектране "Обилић", Електромреже Србије, Електрокосмет, Ибар Зубин Поток), али и "Поштама Србије", ЈП "Србијашуме", предузећу "НИС Петрол- Југопетрол", затим ЈП Аеродром Приштина, као и ЈП Национални парк "Шара".

Имовину на Косову имају и бројна предузећа, која су регистрована углавном у централној Србији и која, према проценама, обухватају 156.409 хектара земљишта.

Реч је о акционарским друштвима, друштвима са ограниченом одговорношћу, друштвеним предузећима, задругама... Међутим, осим земљишта, ту си и фабричке хале, хладњаче, сервиси, машине, алати, управне зграде, али и репрезентативни објекти, одмаралишта, спортски терени...

Решење ове ситуације се, чини се, не назире јер приштинске власти са једне стране практично све што постоји на Косову сматрају својим, док Србија најављује борбу. Како наводе извори из Владе Србије, прича око имовине ће бити покренута у Бриселу.

- Косово је прогласило да је све што се налази на његовој територији косовско. Међутим, то што се ради са имовином противи се једној од основних тековина ЕУ - да имовина припада власницима. Ако ће Унија на то да ћути, она практично подрива себе. На КиМ је неопходно спровести и поступак реституције имовине одузете након Другог светског рата - прича извор.

Осим тога, рад косовске Агенције за поређење и верификацију имовине супротан је Споразуму о катастру између Београда и Приштине, и у њој нема ниједног Србина, о чијој се имовини иначе одлучује.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић најавио је да ће Србија тражити и инсистирати да буде извршена ревизија приватизација на КиМ, "која је по свом карактеру нелегална, пљачкашка и криминална, али и противна домаћим и међународним прописима и резолуцијама".

- Имамо папир за сваки динар, за сваки шраф који смо као држава улагали у протеклим деценијама на КиМ - рекао је он.

Он је подсетио да је више од 900 фабрика на Косову чији је власник држава Србија "отето", и то без да су Срби са КиМ или држава Србија добили иједан динар од тога.

Прочитајте ОВДЕ како то Хојт Ји поново уцењује Србију?

Извор: Блиц