Пише: Мирослав Лазански Председник САД, господин Доналд Трамп је господина Слободана Тешића ставио на црну листу замрзавајући му имовину у САД, а забрањује му се и улазак у САД. Мислим да је то господина Тешића силно погодило, ем нема имовину у САД, ем нема ни амбицију да путује у САД, осим да повремено оде на концерт духовне музике у Нешвил.
Тиме што му је то сада онемогућено, заправо је господин Трамп повредио људска права господина Тешића. Који је намеравао да уплати и солидну свотицу за други мандат господина Трампа. Што по америчком схватању морала, јелте, не би била корупција.
Господин Трамп оптужује господина Тешића да је дуже од деценије на црној листи УН због кршења ембарга на продају оружја Либерији, што није истина и што је лако установити увидом преко интернета. Господин Трамп оптужује господина Тешића да је подмићивао своје пословне партнере тако што им је плаћао скупа путовања и школовање деце на престижним западним факултетима, тако барем пишу неке наше новине.
Не каже се који су то пословни партнери, која су то путовања и који су то факултети. И који су то докази? Ако је господин Тешић и платио неком пословном партнеру, који није амерички држављанин, неко путовање или школовање деце, какве то везе има са САД?
Није ваљда Америка овлашћена да процењује и дели правду на целој планети, да буде светски полицајац, тужилац, судија и тамничар? Платим вечеру пословном партнеру у Индији, позовем га да ме посети у Србији, купим му авионску карту, почастим га у Београду и, хоп, ето мени Трампа за вратом: корупција.
Годинама читам свакакве глупости око извоза оружја из Србије. Од мистификације Слободана Тешића, као човека „без лица и без фотографије, човека са потернице Интерпола и са црне листе УН због извоза пушака у Либерију”, до тога „да је Тешић илегално извозио оружје у Јемен”.
Дакле, фирма „Темекс”, чији је директор био господин Тешић, извезла је почетком 2003. као крајњем кориснику оружје у Нигерију, која није била ни на каквој црној листи УН. Од неколико хиљада пушака из тог товара извезеног у Нигерију, 67 пушака доспело је у Либерију у којој је тада беснео грађански рат.
Западне обавештајне службе, посебно британска МИ-6, то нотирају и у оквиру притиска на Београд у предвечерје напада на Ирак, Србији се монтира афера „Орао” због наводног извоза делова за ракете дугог домета за Садама Хусеина и афера „Либерија”. Све зато да би Београд дао планове подземних објеката Садама Хусеина, што су „досовци” затим и дали.
Није спорно да је 67 пушака из Нигерије завршило у Либерији, али то са извозником није имало везе, јер је извозна документација јасна ко је крајњи корисник робе. Ипак, СБ УН Резолуцијом 1521 из 2003. у параграфу 4. спомиње између осталих 47 лица која су оптужена за извоз оружја у Либерију и Слободана Тешића и забрањује му улазак на територију Либерије.
Други општински суд у Београду покреће 5. 9. 2003. истрагу против Тешића, да би правоснажном одлуком од 8. 2. 2005. заменик Другог ОЈТ у Београду обавестио истражног судију Дениса Бећирића да одустаје од даљег кривичног гоњења против Слободана Тешића. „Црна листа” УН тада је Тешићу забрањивала, на захтев власти Либерије, само улазак у ту земљу, а не и путовања по свету.
Па је господин Тешић све ове године и путовао светом, а његова компанија има све неопходне дозволе и лиценце државе Србије за промет наоружања и војне опреме, уредно плаћа порез и све доприносе.
Претходна власт ДОС-а у Србији најмање је два пута оштетила државу Србију код извоза оружја. У време када Либија није имала санкције, Тешић је излобирао либијско тржиште, имао је улаз у врх те земље све до Гадафија, што други нису имали. Посао са извозом 500 аутоматских бацача граната из „Заставе” вредан 5.300.000 долара пропао је, јер није добијена сагласност власти у Београду.
Пропао је и посао са извозом 160.000 аутомата М-92, вредан 45.700.000 долара само за „Заставу”. А ту је био и посао „Слободе” из Чачка, вредан више од пет милиона долара. Све је пропало, а тадашња власт је одвела чету војника у Триполи на параду пред Гадафијем. Тешићу нису дали да ради, цех је платила војна индустрија Србије.
Исто се поновило и са Јеменом. Земља која није била под санкцијама ни УН ни ЕУ. Тешићу тадашња српска власт брани да Јемену прода српско оружје у вредности од 75 милиона долара, он то купује у Белорусији и испоручује Јемену. Бугари и Американци бесне, јер су њихове фирме „извисиле”.
Америка се служи свим средствима да заштити свој бизнис на светској сцени и око тога нема милости. Ми смо у УН гласали против Трампа, против украјинске резолуције о Криму, јавно смо рекли да никада нећемо увести санкције Русији, купујемо руско оружје. И Трамп се сада сетио Тешића. Јер –од извоза српског оружја живи око 60.000 људи.
Руси тврде да су тек почели наоружавање Србије! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
