ЕВО КАКО ДА ВРАТИМО ЦРКВУ НА ЛОВЋЕН: Вратимо Његошев гроб где му је место
Пише: Драган Лакићевић Тим рушењем дефинитивно је било одлучено о укупној српској судбини у нашем стољећу. То рушење означило је крај револуционарно-комунистичких удараца по српском бићу и народу, почетак клеро-фашистичког и економско-политичког обрачуна с балканским Србима – казна за ослобађање од Турака и за супротстављање њемачким окупаторима и усташким мисионарима у низу ратова у два вијека. Ментално, морално, национално расточени а материјално корумпирани, Срби су своју судбину као и рушење Пјесниковог гроба – схватили једнострано: неко с пјесничког, неко са црквеног, неко са политичког или идеолошког становишта. Мало је ко запазио општи знак тог страшног, злочиначког чина, који вади живо срце из прси цијелог народа, мијења поглед на свијет, укида традицију, од Његошевог народа чини националне мањине, од витезова – конобаре. Ипак, многи су срушену капелу – из грба Црне Горе и из ловћенског облака – подигли у себи. Умјетници – најбоље. Мотив рушења Пјесниковог гроба увијек ће узбуђивати пјеснике и то не само оне који пишу српским језиком. Не преостаје нам ништа друго него да ту капелу обнављамо – у нама. Њено васпостављање у нама, преосталим Србима: осјећањима, мислима, дјелима, у духу – јесте и њено обнављање на највећој црногорској планини. Ако обновљену капелу ловћенску, као прибјежиште слободног српског духа, као огњиште „Горског вијенца“ и као пјесниково и монахово последње и вјечито уточиште – уградимо у биће своје дјеце и будућих покољења, она ће се вратити и на Ловћен. У том смислу, она „лијепа слика“ Језерског врха значи исто као и народна поезија, јуначка традиција, црногорска историја и српска црква. Ко буде држао до тих тековина, које су недјељиве и наше, он ће неосјетно, без вандалских и прљавих радњи – подићи храм тамо гдје је он и био, гдје га нико не може срушити – у себи, у нама. Знаће и да опрости и да упамти срамно доба српског издајства, одрицања себе, купопродаје светињама и завјетима предака, гнусних злочина. У том добу и ми смо живјели и казивали – свако своју ријеч. А шта је демократија учинила нашем народу откако се код нас појавила, погледајте ОВДЕ. Извор: Седмица
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
Бонус видео
Рушење Његошеве капеле 1974. године
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Фудбал на нишану „колта“?
Пише: Петар Давидов
Oрбан и Фицо већи Срби од многих Срба и већи савезници Русији од многих Срба
Децембарски самит Европског савета оголио је стање ствари. И управо у томе лежи његова суш...
Свети Никола и поп Никола или Црква неће пропасти због лоших хришћана
Пише: Владимир Димитријевић
Освлад Шпенглер и "пропаст запада"
Следеће, 2026. године, навршава се девет деценија од смрти Освалда Арнолда Готфрида Шпенгл...

