Шеф српске дипломатије Ивица Дачић маркирао је пет главних спољнополитичких изазова који очекују нашу државу током 2018. године:

1. Одбрана Косова и Метохије

Свуда, на свакој важној адреси, на сваком светском меридијану, борићемо се за државну политику Србије према јужној покрајини Косову и Метохији. У години која одлази учињено је много на дипломатском пољу те борбе. Данас је свим моћним центрима у свету потпуно јасно да непризнато Косово не може да заокружи државност. Да смо тај процес дефинитивно зауставили. У овој години започела су и повлачења признања Косова од оних земаља које су признале противправну независност. И ту неће бити крај. Настављамо интензивну дипломатску акцију да број земаља које су признале Косово оборимо испод сто. Србија је опредељена за дијалог са Приштином, али ако неко буде инсистирао да се промени формат бриселских разговора и да се у њих укључи и САД, тражићемо да се процесу придружи и Руска Федерација. За то смо добили и подршку председника Владимира Путина. Србија је спремна да се дође до прихватљивог решења за све. Србија није спремна да се одрекне Косова и Метохије. У тој борби нисмо сами. Пре свега, уз нас је Русија која неће дозволити да Косово постане члан Уједињених нација. Такође, уз помоћ пријатеља, одбићемо нападе Приштине да добију столицу у Унеску и Интерполу.

2. Односи са Руском Федерацијом

У односима са Русијом наша земља нема никакве калкулације. Руси су наши пријатељи и браћа. Руси су нам ослонац у међународној арени. Ако некоме није било јасно раније, верујем да је постало свима после посете председника Александра Вучића Москви и разговора са Владимиром Путином: Србија никада неће увести санкције Руској Федерацији. Свима потпуно недвосмислено поручујемо — тај филм нећете гледати. Немојте нам испостављати тај захтев! Нећете добити позитиван одговор. Поред тога што практично немамо никаква политичка размимоилажења, морамо још да подигнемо економску, енергетску, трговинску, свеукупну сарадњу. И после разговора наших државника у Москви, широм се отварају врата и за то. Русија нас је, по ко зна који пут у историји, одбранила у СБ УН кад је покушао да се реализује план да се српском народу удари жиг — геноцидног. Русија у својим рукама има вето за одбрану Србије која је често политичка мета у бројним геополитичким играма на Балкану.

3. Пут ка Европској унији

Као што смо свуда на Западу недвосмислено рекли да нећемо уводити санкције Руској Федерацији, тако смо и у Кремљу поручили да је Европска унија први стратешки циљ наше земље. На том путу наша земља је урадила више и преданије него многе државе у окружењу. На том путу, Србија је често неправедно кочена, условљавана, па и кажњавана, без своје кривице. Држава пролази кроз свеобухватне, правне, економске и политичке реформе, како би била спремна за чланство у ЕУ када дође тај дан. Србија није спремна да згази све остале националне интересе да би достигла тај циљ и верујем да се то од нас неће тражити. Вође смо у политици регионалне стабилности. Вође смо у испуњавању свих стандарда европског развоја. То мора да се цени. Са Србијом више нико не може да разговара изанђалим језиком „штапа и шаргарепе“. Са Србијом мора да се разговара као са равноправним партнером — са сувереном државом која има своје јасне циљеве.

4. Партнерство са Америком

Србија ће наставити да развија најбоље односе са Сједињеним Америчким Државама. Желимо да стару политику неразумевања и супростављених интереса потпуно преокренемо у политику искреног партнерства. Наравно, не можемо у свему да имамо исти став, али инсистирамо на поштеном односу међусобног разумевања. Зато, не желимо више да слушамо уцене службеника као што је Брајан Хојт Ји. Не желимо да одговарамо на захтеве „јастребова“ из бивше администрације који су годинама отворено заступали изразито антисрпску политику. Али, хоћемо да чујемо Доналда Трампа и Рекса Тилерсона, као што нам је веома стало да и они чују нас. САД је моћна светска сила и неопходно је да Србија економски и политички развија односе са званичним Вашингтоном. Наш циљ је да се у 2018. години чује став званичног Београда и у Белој кући. 

5. Политика војне неутралности

Србија неће улазити у војне савезе. Често се провлаче спекулације, у унутрашње политичке сврхе, да се наша држава постепено спрема за улазак у НАТО. Понављам, то нема никакве везе са истином. Србија неће постати део Северноатланске алијансе. То није предмет никаквих преговора. Истовремено, наставићемо војну сарадњу и са НАТО-ом, као и са Русијом, Белорусијом и осталим земљама. Наш интерес је да војно ојачамо. То што наши војници вежбају и са НАТО и са руским војницима, није никакав сигнал да намеравамо да се придружимо било ком савезу. То је, управо, најбољи доказ да смо одлучни да останемо војно неутрални. Та позиција Србије неће се променити. Шта је Слободан Милошевић забранио Дачићу да рди са Шешељем, прочитајте ОВДЕ. Извор: rs.sputniknews.com