По трећи пут ове недеље судије су донеле одлуку да Ахед остане у притвору. Она је недавно снимљена како шамара и удара изреалске војнике у селу Неби Салех, а у притвору се налази са мајком и рођаком још од 20. децембра.
Дан пре тога она се успротивила израелским војницима који су ушли у двориште њене породичне куће, а она је насилнички одреаговала пошто су пре тога војници гуменим метком погодили њеног рођака у главу и бацили јој сузавац на кућу.
Видео како шамара војнике је привукао велику пажњу медија пошто је читав инцидент на Фејсбуку директно преносила Нариман Тамими, девојчицина мама.
Ову 16-годишњу девојчицу Палестинци сада славе као хероја и симбол нове генерације. У исто време у Израелу, одлука војника да не реагују на провокације тинејџерке узроковала је дебату и оптужбе да је војска понижена.
Ахед је у жижу интересовања светске јавности доспела и 2015. када је ујела израелског војника за руку покушавајући да ослободи 14-годишњег брата.
Са друге стране, на страну 16-годишње девојчице није стала ниједна феминистичка (или било каква) група са Запада, за разлику од једног другог догађаја који је узбуркао јавност у многоструко већој мери.
Тада 15-годишња Пакистанка Малала Јусуфзаи постала је позната након што су јој талибани пуцали у главу због њеног активизма за права деце и нарочито за образовање девојчица у Пакистану. Због своје животне приче 2014. године је добила Нобелову награду за мир и постала најмлађи лауреат у историји.
Упознала је најзначајније политичаре света међу којима су били Барак Обама и тадашњи секретар УН-а Бан Ки Мун, а чак се и обратила Генералној скупштини Уједињених нација. Примила је бројна признања, појавила се у готово сваком значајном часопису и цела Међународна заједница је била на њеној страни.
И откуд сад то да је прича Малале значајнија од приче Ахед Тамими?
Најзначајнији разлог томе је што се насиље које спроводи држава прихвата као легитимно, али ако га спроводе одметнуте милитантне групе онда је незаконито. И наравно да је незаконито, ту нема никакве дилеме, али насиље је насиље. Па чак и ако га спроводи држава.
Ахед је само због тога што је штитила своју породицу завршила иза решетака, док је Малала, која је радила исто то (само против талибана) постала херој целог света.
Поређење две девојчице које су се бориле за виши циљ у сам центар ставља чињеницу да је Запад имао селективни приступ целој проблематици. Борци за људска права ћуте, феминисткиње ћуте, хуманитарне организације ћуте, политичари са Запада ћуте, а Ахед Тамими је због своје борбе за слободу завршила иза решетака.
Прочитајте ОВДЕ какав су то тајни план против Ирана смислили Израел и САД?
Извор: Noizz.rs
