Најновије изјаве министра спољних послова Србије Ивице Дачића да је потребно да се направи нови српско-амерички стратешки договор, али да се тај договор не може правити са припадницима бивше америчке администрације који бране наслеђа политике деведесетих година прошлог века, већ се то мора урадити са Доналдом Трампом, његовим потпредседником и министром спољних послова, према мишљењу аналитичара Саше Адамовића су начелно тачне, али у овом тренутку долазе са прилично великим закашњењем.

„С обзиром да је у овом тренутку још мало па годину дана Доналд Трамп у Белој кући, а са друге стране мислим да и Рекс Тилерсон више није права адреса на коју се можемо обратити у том смислу јер је према свему судећи на излазним вратима Стејт Департмента и вероватно је актуелни директор ЦИА Мајк Помпео најозбиљнији кандидат да га замени на положају америчког шефа спољне политике“, резонује Адамовић. 

За све ово време, сугерише Адамовић, Тилерсон није испунио оно што се од њега очекивало, пошто му је задатак био да пре свега стави под контролу Стејт департмент, имајући у виду да је, како каже тај аналитичар, Трамп правилно уочио да ће управо највеће проблеме кад је у питању његова спољнополитичка агенда имати са Министарством спољних послова САД.

Посматрајући новонасталу ситуацију морамо, према мишљењу Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност, бити свесни како Стејт департмент функционише. У принципу, указује он, питањима спољне политике се често баве професионалци и дипломате чиновници који и не морају бити повезани са неком политичком опцијом, али сигурно имају или могу да имају одређене симпатије или антипатије према политичким опцијама.

Ако пратимо рад датих чиновника, каже даље Рајић, онда у принципу можемо закључити да се ради о чињеници да неки од њих по инерцији могу да наследе политику и вођење политике неке од претходних администрација.

И Трампу блиски људи, додаје други саговорник Адамовић, указивали су да је Стејт департмент за време ранијих администрација престао да штити америчке националне интересе и постао инструмент одређених глобалистичких кругова, док је са друге стране Тилерсон окружен сарадницима који су на линији антитрамп спољно-политичке агенде.

„Ради се о две у овом моменту веома важне особе, Маргарет Петерлин, шефици кабинета Рекса Тилерсона, и Брајану Хуку, који је шеф Одељења за планирање политике. Према сведочењима оних који прате Стејт Департмент и његову политику то су људи који заправо доносе кључне спољнополитичке одлуке и подривају Трампову спољнополитичку агенду“, наглашава Адамовић.

„Сигуран сам да Влада Србије, конкретно шеф дипломатије Ивица Дачић, на овај начин покушава пре свега да измести став Стејт департмента спрам Србије из оквира те чиновничке инерције и помери је на политички ниво како би се заправо политички посматрао однос између Америке и Србије“, резонује Предраг Рајић.

Искуство нас учи, подсећа он, да је клима за поправљање односа између Србије и Америке повољнија кад су у Белој кући, Конгресу и Сенату републиканци као вршиоци власти, него кад су демократе.

„То је просто чињеница у последњих 25 година. Нарочито је то упечатљиво ако поредимо администрацију председника Клинтона, с једне стране, и рецимо администрацију председника Буша Млађег, са друге стране. Претпостављам да данас у нашој дипломатији слично посматрају ту ситуацију и праве неку аналогију спрам односа са администрацијом председника Обаме, са једне стране, као демократе и председника Трампа као републиканца, са друге стране“, истиче Рајић.

Данас је у Вашингтону, наглашава он, републиканска већина и у Горњем и у Доњем дому, председник долази из редова те партије.

„Сасвим сигурно да и Ивица Дачић размишља да би био боље изместити однос према Србији из инертног чиновничког оквира какав вероватно постоји сад у Стејт департменту где се ствари одвијају према некој већ устаљеној динамици и подићи га на политички ниво како бисмо можда успели да постигнемо и неки нови договор или како би то Американци рекли, неки ’њу дил‘“, предвиђа Рајић за Спутњик.

С друге стране, Саша Адамовић каже да Србија нема јасну спољнополитичку агенду према Сједињеним Државама, али понавља да је идеја министра Дачића заправо корак у правом смеру, па би на тој линији требало водити спољну политику према Сједињеним Државама.

„Однос Србије и Америке је јасан. Сагласан сам са тим да ће увек наравно последњу реч у том односу имати већа и јача страна и сила, у овом случају Америка, али то не значи да Србија не треба да води проактивну дипломатску политику“, напомиње Предраг Рајић.

Србија пре свега мора бити упорна и доследна у континуираном спровођењу спољне политике кад су у питању САД, јер, како сматра Рајић, ако је циљ поправити и на што виши ниво подићи односе онда треба бити енергичан, активан и доследан у том континуираном напору.

„Тако да мислим да шанса постоји, само не треба губити наду, не треба можда у неком моменту имати превелика очекивања да се све може променити у једном кратком временском периоду, већ треба усмеравати енергију на ту страну да се ова питања константно постављају и подижу на дневни ред“, појашњава своје становиште Рајић.

У једном моменту кад Србији околности у потпуности буду ишле на руку, Рајић верује да ће и у Вашингтону имати слуха за такву српску проактивну политику, јер, како каже, Америка заиста нема ниједан разлог да Србију не посматра као државу са којом може да има квалитетне односе и са којом може да пронађе неки заједнички интерес.

Прочитајте ОВДE зашто је српска дипломатија претрпела пораз у свету?

Извор: rs.sputniknews.com