Без става свих у БиХ нема тужбе, каже Додик и напомиње да лидер СДА Бакир Изетбеговић није БиХ, а чланови Председништва Драган Човић и Младен Иванић су против тужбе.

Он је подсетио да ни раније, када је тужба отишла у Међународни суд, није било сагласности Председништва него је то била тужба који је 1993. године поднео Алија Изетбеговић, а међународне институције су је сматрале валидном. Председник Српске је оценио да у том погледу у јавности постоји нека врста очекивања да би могло нешто да се догоди, али Бакир Изетбеговић није адреса која може о томе да одлучи него је то Председништво. Додик је рекао да би та одлука Председништва ставила ад акта могућност да било који орган међународног суда правде уопште узме у разматрање ту евентуалну "карикатуру" од пријаве Бакира Изетбеговића. На питање да ли је већ разговарао са Иванићем о томе, Додик је рекао да су раније разговарали о томе јер је то тема која се провлачила свих ових година. - Господин (Небојша) Радмановић, (Никола) Шпирић су имали јасан став о томе. Радује ме да Иванић има став који има, што сигурно помаже, али реално ни не може да има другачији став. Иванић је изабрао добро што се позиционирао на тај начин - рекао је Додик. Додик сматра да нема никог од релевантних политичара из Српске који би био у контрапозицији везано за приступ да ревизија треба да буде одбачена. - Ми смо били мишљења да то није ни требало да се догоди. Нема ни формалних могућности за то, не постоји ни агент БиХ. Његов мандат је прошао. Сакиб Софтић је раније и сам изјављивао да је његов мандат изашао, а није обновљен. Не може га обновити нико осим Председништва, а Председништво је рекло да неће - истакао је Додик. Он је оценио да је све то ујдурма која више служи за занимацију и позиционирање неких. - У најгорој позицији је Бакир Изетбеговић који ће бити изложен притисцима јавности коју је сам стварао годинама и, у суштини, немогућности да било шта уради" - рекао је Додик. У сваком случају, сматра Додик, Изетбеговићу ово неће допринети ничему код Бошњака, због објективне немогућности да дође до било каквог процесуирања или ревизије тужбе. - Може се десити да неко из Сарајева, па и он сам, потпише неко писмо, али то нема формалну снагу и значај. Српски народ дефинитивно није геноцидан нити је Србија или Српска извршила геноциде - рекао је Додик. На питање да ли је могуће да на негативне последице ревизије тужбе упозоравају и неки међународни званичници, попут шефа мисије ОЕБС у БиХ Џонатана Мура, Додик је рекао да се не окрећу они од бошњачке политике, али да у међународној заједници постоје људи који морају понекад да уваже реалност. - Овде реалност говори да нема формалних претпоставки за ревизију тужбе. И америчка амбасадорка, чинило се, прећутно подржава активности Изетбеговића, па је морала ових дана да буде дециднија у ономе што говори, а што је готово идентично ономе што говоре други - нема формалних могућности за то - рекао је Додик. Он је навео да је прошло време кад је међународна заједница игнорисала уставе и законе, није реаговала пре 15 година на тужбу, а сада реагује зато што је свесна да би реакција политичке структуре у Српској била веома ригорозна. Додик је рекао да они који седе у заједничким институцијама БиХ не би требало да доносе одлуке ни о чему на нивоу БиХ док се дефинитивно не заузме став органа БиХ о ревизији тужбе. - Ми морамо то да завршимо. А, једино можемо да завршимо ако питање тужбе оде на одлучивање у органе у БиХ - рекао је Додик. Коментаришући изјаву комесара за проширење ЕУ Јоханеса Хана да сам помен ревизије тужбе ремети односе и да је за конфликт на Балкану довољна једна варница, Додик је рекао да је то питање за оне који на нивоу Балкана покушавају да одреде решења која су стереотипна и која су наметнута пре 10-20 година. - Сад се види да у тим решењима има нешто мањкаво и да је немогуће да то буде одрживо. И даље се инсистира на политици која подразумева у БиХ Дејтонски споразум који је та иста међународна заједница драматично променила. А онда оптужују нас да ми то чинимо зато што бранимо оно што је остало - рекао је Додик.

Додик: Легитимно право Срба је да истакну своје захтеве

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да Срби имају легитимно право да истакну своје захтеве, те нагласио да се не може очекивати на Балкану да буду решена сва национална питања других народа, а да српско народно питање остане распарчано у неколико земаља. Додик је рекао да поштује међудржавне границе, али да тражи да се поштују и ентитетске границе у БиХ јер су оне део онога што пише у Дејтонском споразуму. О предлозима бивших званичника и амбасадора са Запада за прекрајање граница на Балкану, Додик је рекао да није никакво чудо да говоре једно кад су овде, а друго кад оду. - Али, оно што остаје овде јесте нама навучена луђачка кошуља коју ми овде треба да распетљавамо. Дакле, очигледно је да је мултикултурализам пропао, и то нисам ја рекао. То је рекла и Меркел, Камерон, то говоре многи други - истакао је Додик. Према његовим речима, мултинационалне и мултитериторијалне организације су у кризи, као ЕУ, и све сложене земље, као што се види у Шпанији и Британији. Много се ствари променило, каже, а овде се покушава држати залеђени концепт од пре 30 година. - Ако покушате да наметнете дијалог о томе, ви сте националиста, популиста. У суштини читав свет се драматично мења, а у овом делу југоисточне Европе, који је био рефлекс те оптимистичне Европе и западног света, се не доводи у питање ниједна ствар која је тада наметнута насиљем - истакао је Додик. Председник Српске је рекао да он и даље остаје на својим позицијама у којима не може да схвати да је неко у процесу распаду Југославије прихватио и моделирао распад те земље, а да је у БиХ која је била синоним за малу Југославију, оставио исте народе који нису могли да се договоре на нивоу бивше Југославије и рекао: "Ви Срби, Хрвати и муслимани, који нисте могли на нивоу Југославије да сарађујете, сад има да ћутите и да сарађујете на нивоу БиХ". - То није моја заблуда, ја сам имао заблуду и она је била Југославија. И нисам једини у томе. Та заблуда је највећа заблуда српског народа у новијој политичкој историји. Али, кад смо дошли у позицију да Југославија не постоји и кад знамо да БиХ као таква никада није постојала као засебна држава кроз историју и увек је била део већих конгломерата, монархија и да никада није имала самостални статус, ми се сада вежбамо 20 година зато што је неко по канцеларијама по Западу рекао ово морамо. Морамо да покажемо да може, а у исто време ти исти принципи мултиетничког друштва им пропадају по Западу - истакао је Додик. Он је рекао да је веома свестан да постоје утврђене границе, али постоје и у оквиру БиХ ентитетска разграничења. - Ја тражим да се оне поштују. Ја поштујем међудржавне границе, онда тражим да се постоје и ентитетске границе јер су оне део онога што пише у Дејтонском споразуму - истакао је Додик. Тај проблем, сматра он, очигледно се мора решавати тако што ће се у политичком и територијалном смислу правити организација која ће покривати у великом обиму народе који су компактни. - Не можете очекивати на Балкану да решите сва национална питања других народа, а да српско народно питање остане распарчано у неколико земаља и да покушавате у свакој од тих земаља унилатерално да наметнете решење које је у суштини антисрпско. Рушење Дејтона од стране међународне заједнице у БиХ је антисрпска активност коју међународна заједница спроводи све време. Ми нисмо имали ништа против Дејтона, али јесмо имали против интервенције странаца - истакао је Додик. На питање да ли се може рећи да ће бити мира на Балкану кад се реши српско национално питање, Додик је рекао да ни он нити Срби не прете миру. - Али, Срби имају легитимно право да истакну своје захтеве. Суочени сте, рецимо, на Косову с чињеницом да се мора решити албанско питање, али очигледно да нико неће да постави српско питање на самом Косову - рекао је Додик. Он сматра да ће Срби сами морати донети одлуке о даљем кретању. - Хипотетички говорећи, простор у коме би се организовало да Бошњаци имају своју државу у којој су доминантна већина, Срби имају своју у којој су доминантна већина, Хрвати своју, Албанци своју делује да би могло да буде најбоље могуће решење за дугорочну стабилност - нагласио је Додик. Коментаришући изјаву директора Канцеларије за југоисточну Европу у Стејт депарменту Метјуа Палмера, који је рекао да одлука о увођењу санкција Додику представља "одговор на његове сталне антидејтонске активности и изјаве", председник Српске је позвао Палмера да покаже једно место где је кршио Дејтон. Он је истакао да су санкције против њега рецидив прошлости и да верује да се то неће дуго одржати. Палмер је, сматра Додик, очигледно прихватио логику америчке Амбасаде у Сарајеву. - Видећемо на крају да ли је то дефинитиван став и нове америчке власти. Има неких људи са којима контактирамо, а који су на неким важним местима и који показују разумевање за разговор на ту тему. Чуо сам неколико пута новог председника Доналда Трампа који говори о томе да се неће мешати у послове других земаља. Наравно да велике земље не мењају брзо своју политику, али мислим да је створена атмосфера за дијалог и то може да буде добро - истакао је Додик. Извор: rs.sputniknews.com