Немачки "Спиегел", најављује ново доба протекционизма у великој причи о Трамповом нападу на немачку и глобалну економију. Иако се у Трамповој кампањи, у великом њеном делу, чинило да је проблем пре свега у Кини и, уопште, Азији, сада је у питању Немачка, а то значи и да је новим америчким смером угрожена цела Европска унија.
Три сценарија
Како ће заправо изгледати Трампова трговинска (економска) политика? Крајем новембра прошле године, недуго након америчких избора, Нил Ирвин, аналитичар "NewYorkTimes-а", анализирао је три могућа правца Трампових акција. Само једна од могућности чинила се умерено добром, а у том тренутку још не немогућом - самоуверена владавина унутар већ постављеног законског и уставног оквира.
- У односима САД-а с већим трговинским партнерима заиста постоје неки елементи који су дисфункционални и на крају неповољни за САД, заузимајући агресивнију позицију Трампова администрација могла би постићи боље споразуме - наводи "NY Times".
Његов други сценарио већ је предвидео грубљу игру: "Чврста употреба ауторитета позиције председника САД-а могла би довести до озбиљних нежељених последица, највише за саме Сједињене Државе", писао је Ирвин.
Уместо да се усредсреди на царине на поједине производе, у складу са споразумима Светске трговинске организације (СТО), Трампова влада би могла кренути у ауторитарну акцију подизања царинских баријера на увоз из појединих земаља.
- Замислите шта би се догодило уведе ли Трамп заиста 45-одстотну царину на све што се увози из Кине, што је била једна од најава у његовој кампањи? Или ако уведе механизам који ће подизати царинске стопе све док се не смањи трговински дефицит с поједином земљом? - пита новинар. Сваки такав потез неизбежно би изазвао глобално ширење. Повратни удари из тих земаља, а у то време још се говорило само о Кини, Мексику и Јапану, могли би да боле. Није тешко предвидети да је трећи Ирвинов сценарио предвидео велики "преокрет светског економског поретка". И ту би, у некој мекшој варијанти, светску економију пореметили трговински ратови које би покренуле владе земаља - трговинских партнера на које су примењене "казнене мере", али постојећа глобализована трговачка инфраструктура још би остала на месту. Најопаснија варијанта Трампове политике, она у којој се граде зидови и наплаћују неразумне царине, могла би, међутим, да потпуно разори глобални систем трговинских веза у чијем су грађењу након Другог светског рата управо САД имале једну од највећих улога. Први Трампови председнички потези сугеришу да је своју политику усмерио према крајњој варијанти трећег Ирвиновог сценарија. - Дипломате су данас више него икада под узбуном - рекао је у среду лондонском дневнику "Financial Timas" Томас Рајт, стручњак за спољну политику вашингтонског "txink-tanka" "Broocings Institution", а преноси "Јутарњи лист". - Први пут након Другог светског рата нашли смо се у ситуацији да су угрожена темељна начела америчке спољне политике - савези и отворена светска економија под вођством САД. Први радни дан у Белој кући председник Трамп је почео наредбом повлачења САД-а из Транспацифичког партнерства (ТПП), прошле године договореног, али још нератификованог споразума којим би била зајамчена слободна трговина између САД-а и Аустралије, Чилеа, Новог Зеланда, Јапана, Малезије, Мексика, Перуа, Сингапура и Вијетнама. Напуштање ТПП-а неће имати тренутан одјек на економију САД-а, јер слободно је трговање с већином тих земаља уговорено давно раније, али сам чин одрицања Америке од улоге предводника политике глобализације и слободног тржишта (уз још не сасвим артикулирану најаву апстиненције од НАТО-а) оставио је заправо свет без највећег лидера. Симболично, наравно, али питање је и је ли сам Трамп био свестан те симболике и је ли желео да свету упути баш ту поруку која, на крају, не може завршити с једносмерним последицама.
Раскинути споразуми
- Од Другог светског рата до данас САД су се залагале за глобалну економску интеграцију на темељу мултилатералних споразума о слободној трговини. Та је политика усвојена као одговор на оно што се догађало током раних тридесетих година прошлог века, када је наметање царина потпирило трговински рат који је продубио Велику депресију у САД-у - пише Џон Кесиди у "New Yorkeru". Једнака политика стајала је, стоји још и данас, иза оснивања Европске економске заједнице, данас Европске уније, и управо таквој политици можемо захвалити на једном од најдуготрајнијих раздобља мира у историји Запада. Тај мир био је подупрт управо рушењем економских препрека међу државама, чиме је омогућено дуго раздобље економског раста. Ратови који су се водили и у том раздобљу водили су се изван на тај начин интегрисаних подручја.Споразуми које сада раскида Трампова администрација довели су до незапамћеног пада цена роба и услуга, али и до споријег раста плаћа на домаћем тржишту, као и до губитка значајног броја радних места у радно интензивним индустријама које су погоне одселиле у земље где је рад јефтинији. Сада, а то је био један од главних нагласака Трампова инаугурацијског говора, плате расту у земљама где се одселила индустрија.
Шта ће се догодити ако Трамп заиста крене с најављеним увођењем царина и административних препрека свим земљама које сматра "опаснима за Америку" и ограничи приступ Мексику, Кини, Јапану, Немачкој...? Такви казнени потези огрешили би се о законе СТО (Светска трговинска организација), који може САД ставити под санкције. Догоди ли се то, Трамп се, у најгорем сценарију који испитује "Финанциал Тимес", може одлучити на повлачење из СТО-а, што би потпуно урушило конструкцију на којој се темељи 70 година грађена светска трговинска и економска политика.
Тренутни учинак
Данас се тренутак када председник Доналд Трамп потписује неку од својих наредби претворио у културолошки догађај који, заједно с пропратним фолклором на "председничком" Твитеру, има своју властиту тежину, готово независну о тежини садржаја саме наредбе, пише Дејвид Дајен у најстаријем америчком политичком недељнику "The Nation". Неке од тих наредби, попут забране усељавања, имају готово тренутан учинак. Друге административни апарат наводе према могућим променама закона.
У том навођењу скрива се још једно једно важно питање - када ће и хоће ли Трамп укинути "Дод-Френков закон", пакет реформских регулација којима је администрација председника Обаме покушала да стави Волстрит под надзор државе како би заштитила крајње кориснике од неке будуће финансијске катастрофе? Томе се данас надају на свим великим светским берзама које се осећају оштећенима теретом додатне транспарентности коју је закон наметнуо. Домет такве промене одмах би прекорачио америчке државне границе - већ су прве најаве да би се могло започети с том законском еутаназијом одмах подгрејале трговање на азијским берзама. Питање је, међутим, у којој мери Трамп, ма колико лично био склон убијању регулација, поготово оних које траже транспарентност финансијског сектора, може вратити регулаторни апарат на стање пре 2010. године. Већина реформских мера већ је на снази, америчке процедуре нису једноставне, један председнички мандат за то му не би био довољан. Осим ако заједно с целим својим апаратом не искорачи из уставних овласти, што је још увек тешко замисливо.
Оно што Трамп може, а то је већ направио, јесте да наговори Конгрес да опозове оне делове законског пакета који су у процедуру ушли прекасно. Последњег петка у јануару Сенат је опозвао део "Дод-Френковог" пакета којим су нафташке компаније, у склопу противкорупцијских мера, биле приморане да објаве своје уплате на рачуне влада страних држава. На једнак начин, упозорава "Натион", обуставити се могу сви до данас нефинализовани Обамини законски захвати. Управо то финансијски и корпоративни сектор очекује од новог америчког председника. Свака таква мера излази изван оквира америчких граница.
Многи су склони Трампово избијање на врх да сматрају случајним догађајем и верују да ће се након његовог одласка ствари вратити у нормалу, пише Џонатан Раух у новом броју месечника "Атлантик".
Шта, међутим, ако Трамп ауторитарним вођењем политике успе демонтирати систем либералне демокрације? У времену када животни стандард више не расте тако брзо као што је у САД-у, али и у Европи, растао деценијама, створена је савршена подлога за рушење потпоре демократији. У свом великом осврту на прву недељу Трампове политике (а одржи ли се, чека нас још најмање 204) немачки Спиегел је у почетном низу Трампових састанака с плејадом менаџера из најважнијих корпорација у председнику препознао трговачког путника, аквизитера високог ранга. Ти људи нису дошли да би преговарали, или да би понудили савет новом председнику. Дошли су да осигурају властите позиције. Они су ти који су у дефанзиви и надају се да ће Трамп бити обазривији с онима који су дошли на упознавање. Они који се одлуче на отпор биће кажњени - царинама, посебним порезима, осветом државе и, што је најгоре, председничким бесом који ће, објављен на председничком Твитер-у, компанију послати према дну.
- Последице таквог радикалног политичког помака не могу бити ограничене само на Америку. Када највећа светска економија почне с таквим променама, ударни талас може се осетити свуда. Нови економски поредак је у настајању, а он је директан напад на немачки модел - пише "Спиегел".
Када томе додамо већ известан Брегзит и неизвесне, али за судбину ЕУ можда кључне изборе у Француској, Немачкој и Холандији, 2017. је потенцијално најопаснија година од 1945.
Извор: Њујорк тајмс/Шпигел/Блиц
