Хрватска би већ ове године требала да се укључи у НАТО операцију под америчким заповедништвом, чије ће седиште бити у пољском граду Орсуз. Реч је о мултинационалној јединици под командом САД-а у чијем ће саставу уз америчке бити британски и румунски војници.

На захтев америчке команде овој јединици би требала да се придружи и једна хрватска група самоходних вишецевних ракетних бацача СВЛР 122БМ-21 ГРАД. Једну групу чине ова три ВБР система. Америчка страна сматра да би им СВЛР 122 добро дошао као ватрена подршка пешадијским јединицама. Према неслужбеним информацијама, три ВБР система заједно са посадама требала би да буду упућена у Пољску крајем године. Наравно, пре упућивања њихово слање треба да одобри хрватски парламент.

Стратешка линија

У близини града Орсyза налази се велики војни полигон на којем би требала да се увежбава ова мултинационална јединица. Посебност ове локације је у томе што се налази око 70 километара од “зоне Сувалки” и око 140 километра од Калињинграда, руске енклаве унутар Европске уније у којој је највероватније смештено нуклеарно оружје. “Зона Сувалки” дели руско подручје Калињинграда и руску савезницу Белорусију, и то на потезу од 60 км. Војни стручњаци ту већ дуго упозоравају: ако Русија крене у конвенционалну или “хибридну” акцију против једне балтичке државе, на том подручју може врло лако партнерима у НАТО-у да пресече могућност доставе оружја и војника преко града Сувалкија. Неколико месеци након доласка у Пољску, хрватска ојачана пешадијска јединица требала би да буде упућена у Литванију. Такође у склопу НАТО операције. Реч је о мултинационалној јединици у којој би требало да буде 1200 војника из Норвешке, Холандије, Белгије, Луксембурга, Француске, Хрватске и водеће земље Немачке. Јединица би требала да буде смештена код Литванског града Рукла, где се налази велики војни полигон. Први војници из белгијског контингента прошлог месеца су већ стигли у Руклу. У Министарству одбране Хрватске још не откривају детаље учествовања хрватских војника у овој операцији. - У току је израда предлога нацрта одлуке Хрватског сабора о могућем ангажману ОС РХ у оквиру ојачане предње присутности. Такође, тренутно се на стратешко-оперативном нивоу разрађују могући модалитети операционализације такве одлуке. Тако је и о оквирним трошковима учествовања у операцији прерано говорити с обзиром на то да још нису потписани потребни споразуми са Немачком и Литванијом. Конкретни задаци ове јединице не би требали да се значајно разликују од задатака јединица које се извршавају у Хрватској, од обуке и гађања до одржавања средстава, а једина разлика била би у томе што би се део обуке и вежби спроводио у међународном оркужењу - стоји у одговору МОРХ-а. Према неслужбеним информацијама, у Литванију би била упућена ојачана пешадијска јединица са око 120 војника. Реч је о припадницима прве јединице "Тигрова". Заједно са "Тигровима" у Литванију би било упућено осам борбених оклопних возила "Патриа" наоружаних ватреном јединицом 30 мм са интегрисаном противоклопном заштитом и највероватније одређени број возила МРАП. Једино је проблем што Оружане снаге још не располажу топом од 30 мм ни противоклопним ракетама. Наиме, конкурс за то је у току. Стигле су три понуде - израелских компанија "Елбит" и "Рафаел" и хрватске фабрике "Ђуро Ђаковић".

Немачка група

Одлука о слању НАТО снага у балтичке државе Литванију, Естонију, Летонију и Пољску, уз саму границу са Русијом, донесена је током НАТО самита у Варшави у циљу ојачавања источних граница савеза од могућег удара Русије. Хрватска је изразила спремност учествовања са једном пешадијском јединицом у оквиру немачке борбене групе која ће бити распоређена у Литванији, уз предуслов доношења одлуке парламента о томе. У Министарству одбране наглашавају да је “учествовање у склопу ојачане предње присутности комплементарно и са амбицијом Републике Хрватске у изградњи и одржавању своје међународне веродостојности и одговорности и битно доприноси даљој изградњи политичког и војног кредибилитета Републике Хрватске унутар НАТО савеза, као и повећању интероперабилности Оружаних снага Републике Хрватске”. Извор: Јутарњи Лист