"Председник Трамп је јасно рекао да очекује да руска влада заустави насиље у Украјини и да врати Крим", рекао је Спајсер на дневном обраћању новинарима. Ипак, Спајсер је додао: "Истовремено, он у потпуности очекује и жели да има добре односе са Русијом".
На Спајсерову изјаву реаговало је руско Министарство спољних послова саопштивши како "Русија не даје своје територије другима". Портпаролка Министарства Марија Захарова одбацила је могућност да Русија врати контролу над Кримом Украјини: "Ми не дајемо наше територије. Крим је територија Руске федерације", рекла је Захарова. Више о томе читајте ОВДЕ.
Иако позиција САД према Криму није новост, њена потврда нове од нове америчке администрације долази у тренутку када су спекулације о евентуалном укидању санкција Русији кулминирале оставком Трамповог саветника за националну безбедност Мајкла Флина, који је наводно пре него што је ступио на дужност с руским амбасадором разговарао о могућем укидању санкција.
Демократе у Конгресу САД су затражиле специјалну истрагу о могућим везама између америчког председника Доналда Трампа и Русије, укључујући и питање када је Трамп сазнао да је његов бивши саветник за националну безбедности Мајкл Флин разговарао с руским амбасадором. "Американци заслужују да знају пун опсег финансијске, личне и политичке контроле коју Руси имају над председником Трампом и шта то значи за нашу националну безбедност", рекла је шефица посланичког клуба демократа Ненси Пелоси.
Републиканци су до сада одбијали да установе специјалну двостраначку комисију која би испитала наводно мешање Москве, тврдећи да је постојећи конгресни комитет способан за спровођење истраге. Међутим, након оставке Флина због навода да је заварао потпредседника Мајка Пенса у вези с разговора с руским амбасадором, биће под притиском да промене одлуку.
Републикански сенатор Џон Мекејн изјавио је да је Флинова оставка узнемиравајући показатељ дисфункције актуелног апарата националне безбедности. "Флинова оставка поставља и даља питања око намера Трампове администрације према Русији Владимира Путина, укључујући и изјаве председника које сугеришу више еквивалентности између САД и Русије упркос инвазији на Украјину, анексију Крима, претње нашим НАТО савезницима и покушаја мешања у америчке изборе", рекао је Мекејн.
Имајући у виду са каквим се оптужбама Трамп суочава код куће, нова администрација је морала да повуче оштрији потез према Кремљу, а Украјина и Крим се, у тренутку ескалације насиља у Донбасу, намећу као најбочје могуће поље за тако нешто. С обзиром да су САД и ЕУ увели санкције Русији пре свега због припајања Крима, а затим и због наводне подршке проруским побуњеницима на истоку Украјине, Трампов позив на враћање Крима био је очекиван.
Питање је како ће Владимир Путин одговорити и у ком смеру ће то одвести "ново поглавље" односа Русије и САД. Сигурно је да Кремљ неће попустити по питању спорног полуострва, нарочито не у тренутку гомилања трупа у Пољској и на Балтику, као и великих војних вежби на Црном мору, које су само неке од мера које НАТО у последње време спроводи у непосредној близини руске границе, што Москва карактерише као директну претњу руским националним интресима и безбедности.
Трампова дипломатска офанзива, ипак, може бити преурањена. Истовремено заоштравање односа са Русијом, Кином, Ираном и делимично ЕУ, док се његова администрација мучи са унутрашњим проблемима, може се испоставити као превелики залогај чак и за САД. Политичари у Кијеву су шокирани којом брзином се гради Кримски мост који ће спојити полуострво Крим са остатком руске територије. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: newsweek.rs