"Дојче веле" је урадио интервју са Гигерихом, који преносимо у целости.
Господине Гигерих, већина људи ће, када је реч о последњем годишњем извештају Вашег института, вероватно стећи утисак да је свет у последњих годину дана постао несигурнији? Да ли је тако?
- Безбедност је, наравно, увек веома релативан осећај. Али оно чега бисмо могли да се држимо јесте следеће: издаци за одбрану су широм света смањени, док су у Азији у последњих пет година изразито повећани. То је прилично забрињавајуће, ако се сагледа у светлу територијалних спорова и других безбедносних ризика. Друго што веома забрињава јесте ширење високих војних технологија. У овом случају је пре свих Кина та која је направила велике кораке и показала се спремном да те технологије и извози. Због тога је данас велики број земаља на такав начин војно способно, што је до сада била привилегија западних земаља, рекао је Гигерих за "Дојче веле".
Мења ли ситуацију фактор Доналд Трамп?
Још је прерано да би се о томе говори. Бриге које су владале у прелазној фази нису се ниједном потврдиле. Трамп је на ракетне пробе у Северној Кореји реаговао прилично мирно. Он је формулисао политику као да је у питању његов претходник Обама: акценат је ставио на савезничке везе са Јапаном и Јужном Корејом и деловање у оквиру мандата Уједињених нација. То је можда неке изненадило, али то је један од елемената континуитета.
Трамп је ставио НАТО под знак питања, иако је то касније релативизовао. Међутим, балтичке земље су забринуте да би НАТО у нужди могао да их у конфликту са Русијом жртвује, чиме би заправо колективна одбрана изгубила значај. Како на то гледате?
Уочавамо да је Трампов табор донекле пољуљан, јер је раније формулације делом поново повукао. Опасност за балтичке земље је, наравно, веома реална. Ако сагледате војне способности у региону, јасно је да би Русија, када би то хтела, могла да регионално, на одређено време, успостави конвенционалну контролу. Али то не значи да се под знак питања ставља способност застрашивања коју има НАТО. Способност да се делује превентивно увек је комбинација воље да се капацитети користе и демонстрације односно показивања да ти капацитети постоје. Мислим да су балтичке земље забринуте због тога што се под знак питања ставља политичко јединство. Али ми смо у последње време видели да је Алијанса у ситуацији да реагује јединствено. Присуство на првим линијама, што смо видели последњих недеља, добар је пример за то – и то у сарадњи са Сједињеним Државама које су учествовале и у финансирању - каже Гигерих за немачки медиј.
У случају да Трамп буде стратешки сарађивао са руским председником Путином, да ли би, на пример сиријски конфликт могао брзо да буде решен, независно од питања да ли је то и истинско решење за регион?
Ако разматрамо то какве споразуме би њих двојица могли да испослују, онда би могли да закључимо да би ускоро могла да буде формирана коалиција против "Исламске државе", а на то би могли да се надограде и други елементи. Али том на путу стоје значајне препреке. Из америчког угла, ту су "радне везе" које Москва негује са Ираном и Хезболахом, што је фактор сметње који не би требало потценити. Трамп и Путин генерално о Ирану имају опречне ставове. Мени се не чини да би могло ускоро могло да дође до договора.
Да ли је апарат "Исламске државе" у дефанзиви или њено време тек долази?
Гледано из војног угла, у овом тренутку видимо да је (Исламска држава) у повлачењу. Али то, из мог угла, значи и да ИД почиње да се мења и да ће се још директније усмерити на међународне терористичке нападе. А то би свакако могло да се оконча великом претњом за Европу.
Како ће се развијати Кина ако се САД повуку са позиције силе која заводи ред?
Кина је последњих година много инвестирала у наоружање, њен буџет за одбрану енормно је повећан. Оно што сада видимо јесте то да Кина своје војне способности повезује са својом спољном политиком а она је агресивнија него раније. На тај начин у регионалном безбедносном поретку у азијском Пацифику постоји одређена доза фактор несигурности. Питање је такође и како ће се Американци позиционирати, да ли ће узети мање активну улогу коју би, у вакууму који настане, могла да попуни Кина.
Др Бастијан Гигерих био је у тиму који је припремио овогодишњи извештај радио на годишњем "Military Balance and Strategic Survey" међународног Института за стратешке студије из Лондона. Погледајте ОВДЕ Кина распоређује стотине ратних бродова и нуклеарних подморница у директном сукобу са Америком! Извор: Дојче веле
