Главни рабин Русије Берл Лазар предложио је да се у години кад се обележава 100. годишњица Октобарске револуције, тело Владимира Иљича Лењина пресели из маузолеја на Црвеном тргу на неко гробље. Рабин би преселио све оне који су сахрањени уз зидине Кремља, а међу њима је и Стаљин. Берл Лазар сматра да су Лењин и Стаљин "залили земљу крвљу и заменили веру у Бога култом личности". Маузолеј би по рабину требало претворити у музеј совјетске епохе. - Бољшевици су у тим мра-чним временима ишли до свог циља насиљем. Посебно су мучени верници и свештеници - подсећа главни рабин Русије. Кампања за пресељење Лењина водила се после распада СССР, али се Борис Јељцин није усудио плашећи се да то може да доведе и до крвавих сукоба. Његова изјава у пролеће 1997. да би Лењина требало преселити на гробље изазвала је велико незадовољство међу старијим грађанима Русије, да би у априлу исте године комунисти у Думи осудили Јељцинову иницијативу. Тада су имали већину и запретили су да ће му изгласати импичмент јер је допустио да се опљачка Русија. Зато је у лето 1997. Јељцинов секретар за медије Сергеј Јастрежебмски саопштио да у Кремљу размишљају да се распише референдум на коме би се народ изјаснио да ли жели пресељење Лењина са Црвеног трга, што, наравно, никада није одржано. Јељцинов наследник Владимир Путин је ту тему оставио будућим генерацијама, свестан да у друштву има пречих питања. Више пута је говорио да је против пресељавања Лењина и истомишљеника сахрањених у близини зидина Кремља јер "поштује старије поколење које је уз црвени барјак ослободило земљу од фашиста", додајући да народ треба ујединити а не делити. Још од Лењинове смрти и градње маузолеја могле су се чути гласине како тамо лежи лутка, а не балзамовано тело вође светског пролетаријата. Средином тридесетих година партијско руководство СССР позвало је западне новинаре у маузолеј где им је познати совјетски биохемичар Борис Збарски објашњавао како је извршено балзамовање. Тада је окренуо лево-десно Лењинову главу, да виде да то није лутка направљена од воска. И после распада СССР су активиране приче како је у маузолеју лутка. Син Бориса Збарског, Иља, који је у маузолеју радио 18 година, испричао је новинарима како се Лењин "купа" у посебној течности да би се сачувало тело. И професор Јуриј Ромаков, водећи експерт лабораторије која се брине за Лењиново тело, морао је да потврди да се не ради о икаквим луткама. Садашњи министар културе Владимир Медински, док је био посланик у Думи, 2008. је изјавио да је у маузолеју остало само десет одсто Владимира Иљича Лењина. Недељник "Власт" је одлучио да "провери" ту бројку па је написао да је после балзамовања остало 23 одсто тела. У време поступка балзамовања одстрањени су унутрашњи органи. За време СССР специјална комисија у којој су били партијски руководиоци, лекари и биолози, у одређеном временском размаку проверавала је стање Лењиновог тела. А велики број грађана СССР, али и странаца, стајао је у реду да уђе у маузолеј. Лењин је умро 21. јануара 1924. а тело је привремено балзамовао професор меди-цине Алексеј Абрикосов, затим су трајно то учинили крајем марта 1924. професор из Харкова Владимир Воробјов и биолог биохемичар Борис Збарски. Шест дана после Лењинове смрти на Црвеном тргу је направљен дрвени маузолеј који је пројектовао академик Алексеј Викторович Шусев. У пролеће је већ био направљен, опет по пројекту Шусева, нови дрвени маузолеј, а после пет година и мермерни са трибином за руководиоце, који и сада стоји на Црвеном тргу. У периоду од 1953. до 1961. у маузолеју се поред Лењиновог тела налазило и Стаљиново. После Хрушчовљеве дестаљинизације, тело "хозјајина" је пресељено и сахрањено уз зидине Кремља. И док последњих двадесетак година руски политичари повремено полемишу о томе треба ли сахранити Лењина и преселити га из маузолеја на неко московско или петерсбуршко гробље, четири дана у недељи грађани Русије, али и туристи из иностранства, и даље стају у ред да би ушли у један од најпознатијих маузолеја на свету.

Приче о сифилису

БЕЗ обзира на то што је познати немачки неуролог Макс Ноне, који је годинама лечио Лењина, тврдио да вођа светског пролетаријата није боловао од сифилиса, та прича се дуго година вртела по разним западним, а касније и руским листовима. И у јуну 2004. "Европски часопис за неурологију" објавио је текст у коме је аутор тврдио да је могуће да је Лењин боловао од "неуросифилиса". Руски академик Јуриј Лопухин, аутор књиге "Болест, смрт и балзамовање В. И. Лењина", категорички је тврдио да је он умро од "атеросклерозе крвних судова мозга". Извор: Вечерње новости