Истраживачи са Универзитета Манчестеровог “КНХ” Центра за биомедицинску египтологију у Енглеској, дошли су до тог закључка, након прегледања остатака и литературе из древног Египта и Грчке, као и ранијих периода- студија која је укључивала прву историјску дијагнозу рака код египатских мумија.

Студија, која је у то време објављена у часопису  “Nature Reviews Cancer”, навела је да су истраживачи открили само једну појаву рака док су истраживали стотине египатских мумија.

Поред тога, нашли су веома мало референци о тој болести у литератури из тог периода, што указује да су случајеви рака били изузетно ретки.

Међутим, након Индустријске револуције, стопе рака су експлодирале, посебно међу децом, што доказује да пораст случајева није искључиво везан за дужи живот.

“У индустријским друштвима, рак је друга болест, поред кардиоваскуларних болести, која се сматра узроком смрти. Али у давним временима је то било изузетно ретко“, рекла је професорка Розали Дејвид.

“Не постоји ништа у природном окружењу што може изазвати рак. Дакле, то мора бити вештачка болест, услед загађења и промена у нашој исхрани и начину живота.“

“Важна ствар у вези нашег истраживања је то да оно даје историјску перспективу ове болести“, наставила је она.

“Можемо изнети врло јасне изјаве о стопама рака у друштвима јер имамо потпуни увид. Ми смо прегледали не стотину година, него један читав миленијум, и имамо много података.“

Истраживање обухвата прву историјску дијагнозу рака код египатске мумије, коју је начинио професор Мајкл Зимерман, гостујући професор на “КНХ” Центру. Он је успео да дијагностикује карцином ректума код неидентификоване мумије- “обичне“ особе, која је живела у Дахла оази током периода Птолемејида (200-400 године).

“У античком друштву у коме није било хируршке интервенције, докази рака би требало да остану у свим случајевима. Виртуелно одсуство малигних болети у мумијама треба тумачити као њихову реткост у античком добу, што указује да су фактори који изазивају рак ограничени на друштва која су погођена модерном индустријализацијом“, рекао је Зимерман.

Тим је такође прегледао медицинске студије животињискх и људских остатака из ранијих периода, који досежу скроз до доба диносауруса.

Све у свему, доказ рака код раних људских и животињских фосила, као и не-људских примата, је изузетно редак. Постоји само неколико десетина примера код животињских фосила, мада се углавном оспоравају.

Међутим, дошло је до отркића метастатског карцинома непознатог примарног порекла код фосила Едмонтосауруса, док посебна студија наводи неколико могућих неоплазми – нове и абнормале израслине ткива на неком делу тела, поссебно као карактеристика рака – у фосилним остацима.

Неки научници и медицински истраживачи су сугерисали да је ретка појава карцинома у антици у великој мери због кратког животног века. Иако је ова статистичка конструкција тачна, људи у древном Египту нису развили друге услове који примарно утичу на младе особе.

Друго објашњење за недостатак канцерогених тумора у античком добу је да тумори можда нису добро очувани.

Зимерман је обавио неке експерименталне студије које указују да мумификација заправо чува одлике малигнитета и стога би тумори морали бити боље очувани него нормална ткива.

Иако су стотине мумија из целог света испитане, ипак постоје само две публикације које показују микроскопску потврду рака. Радиолошки прегледи мумија из Музеја у Каиру такође нису успели да покажу доказе рака.

Извор: webtribune.rs