До таквог закључка дошли су након што је Русија јуче, после неколико месеци спекулација, званично потврдила да са Анкаром преговара о испоруци свог напредног ракетног система С-400.

Генерални директор руског "Ростека" Сергеј Чемезов јуче је саопштио да су разговори о продаји моћног противваздушног система (ПВО) у завршној фази.

- Русија и Турска преговарају о испоруци "С-400 тријумф" ракетних система Анкари. Тренутно се разговара о цени - рекао је Чемезов.

Ту његову изјаву су, међутим, безбедносни стручњаци протумачили као турско окретање леђа НАТО.

- Имајући у виду тренутне односе између НАТО и Русије, Алијанса ће вероватно пробати да спречи споразум између Москве и Анкаре. Савезници ће вероватно бити бесни јер је могуће да се Русија докопа поверљивих војних података НАТО преко свог С-400 система, уколико он буде инсталиран у Турској. Куповина руског ПВО могла би да буде и први корак ка изласку Турске из НАТО - каже турски аналитичар Туран Огуз.

Он подсећа да су односи Анкаре и НАТО знатно погоршани након пропалог пуча у јулу у Турској, за чију је организацију Ердоган окривио САД, некада свог највећег војног савезника.

Да би Турска заиста могла да напусти НАТО наговестио је и турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу још половином августа. Он је тада навео да је његова земља огорчена на Алијансу.

- Морамо сарађивати са осталим партнерима у трговини оружјем јер има НАТО савезника који одбијају да нам продају ПВО или да поделе своје информације о конструкцији тих система са нама. Деловаћемо у складу са потребама националне безбедности - рекао је Чавушоглу.

Међутим, конкретније о војно-техничкој сарадњи између Русије и Турске говори се од октобра прошле године, од Ердоганове посете руском председнику Владимиру Путину. То је била посета помирења након што је у новембру 2015. турска војска оборила руски "сухој" над Сиријом.

Извори из Анкаре открили су тада да су представници руског произвођача оружја позвани у Турску да дају званичну понуду за С-400, међутим ту информацију све до сада нико није потврдио.

Иначе, Турска је још у септембру 2013. расписала тендер за куповину свог првог ракетног система дугог домета. Тада су своје понуде дали руски "Рособоронекспорт", "Кинеска корпорација за увоз и извоз наменских производа" (ЦПМИЕЦ), амерички конзорцијум фирми "Рејтион" и "Локид Мартин", као и европска, итало-француска фирма "Еуросам".

Анкара је тада изабрала Кинезе јер су дали најбољу понуду, вредну 3,44 милијарде долара. Руска понуда је пре три године одбачена јер је била прескупа.

Међутим, под притиском савезника НАТО, у новембру 2015, Турска је морала да откаже уговор са Кинезима, па је одлучила да сама направи ракетни систем. Анкара је ушла у преговоре са домаћим фирмама "Рокетсан" и "Аселсан".

Ипак, НАТО је приморао турске власти да паралелно преговарају са америчким и европским понуђачима, што је трајало све до сада, кад је Ердоган одлучио да без обзира на све купи руски ракетни систем.

Суђење групи од 47 особа осумњичених да су планирали да убију турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у покушају војног пуча 15. јула 2016. почело је јуче у граду Мугла. Од 47 осумњичених, 44 су војници и налазе се у притвору, док су три особе у бекству, па се њима суди у одсуству.

Осумњичени су у судницу јуче ушли под пратњом безбедносних снага, а народ испред суда тражио је смртну казну за њих.

- Желимо смртну казну. Алаху акбар. Нека је жив наш председник Ердоган - викали су окупљени.

Уколико буду осуђени, оптужене очекује највероватније доживотна казна, а могуће и смрт.

Русија има одговор на америчке претње и шаље Кини С-400, Су-35 и још много тога. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Информер