Највећу битку у борби за гласаче на председничким изборима водиће два кандидата опозиције - Саша Јанковић и Вук Јеремић, док је бирачко тело Александра Вучића готово зацементирано. Ипак, поставља се питање да ли ће бирачи СПС-а, ПУПС-а и СДПС-а Расима Љајића послушати своје партијске лидера и гласати за актуелног премијера.
Победа у првом кругу за Александра Вучића није немогућа мисија. Судећи по истраживањима јавног мњења, у овом тренутку близу половине опредељених бирача гласаће за њега. Ипак, кампања може много да промени, а највеће шансе да спречи Вучићев тријумф у првом кругу има бивши министар спољних послова Вук Јеремић, који може да "покупи" гласове и припадника такозване грађанске опције и десно оријентисаних бирача.
Вук Јеремић
Некадашњи председавајући Генералне скупштине УН вратио се у Србију са искуством вођења озбиљне кампање за генералног секретара УН, где је заузео одлично друго место. С обзиром да се пет година није бавио политиком у Србији, његова тренутна подршка од око 14 одсто и више је него добра, поготово ако се има у виду да има потенцијала да уз добар маркетинг озбиљно повећа свој рејтинг. А на чије гласове још може да рачуна? Саговорници "Блица" наводе да ће са Сашом Јанковићем борити битку за гласаче проевропске опозиције, али да може да рачуна и на бираче партија десног центра. - Он би могао да "отме" део бирачког тела ДСС-а и Двери, а можда и мањи проценат гласача СНС, који немају чврсту партијску идентификацију. Својим програмом покрива широк спектар бирача, а то му у овој констелацији снага иде на руку, будући да су остали опозициони кандидати прилично усмерени на своје циљне групе. Такође, уколико уђе у други круг, на биралишта би могао да "извуче" велики број апстинената, који би у том случају заправо гласали против Вучића - сматра Бобан Стојановић, сарадник на ФПН.
Саша Јанковић
Бивши заштитник грађана је током обављања те функције имао велику подршку проевропских бирача и интелектуалаца и управо на њихове гласове Јанковић и рачуна. Подршку је добио од ДС и велики број гласаче те странке на изборима ће се определити за њега, а за Јанковића ће, како каже Стојановић, вероватно гласати и део симпатизера ДЈБ. - То ће се догодити и ако ДЈБ подржи неког другог кандидата или истакне свог. Он може да рачуна и на бираче других мањих странака које су се определиле за њега - додаје Стојановић. За некадашњег омбудсмана могао би да гласа велики број апстинената и то пре свега они који припадају бившим гласачима демократа, који су разочарани свим владама од петооктобарских промена. Александар Вучић
Најбољи старт у председничкој кампањи сасвим сигурно имаће актуелни премијер, који ће се, како је и сам рекао, кандидовати на изборима како би обезбедио победу у првом кругу и тако избегао кохабитацију. Истраживања јавног мњења су му наклоњена и мало ко верује да постоји опасност да му његови противкандидати узму озбиљнији проценат бирача. С обзиром ко га је све подржао, математички би за њега требало да гласа више до два милиона бирача. Он је и финансијски најмоћнији - наводи Стојановић. Иза Вучића стала је цела владајућа коалиција, а лидери СПС-а, ПУПС-а, СДПС-а и СПО-а позваће своје бираче да гласају за њега. Ипак, поставља се питање да ли ће они то заиста и да учине. - У бирачко тело Вучића тешко да може да уђе било који кандидат, али је мало вероватно да ће највећи број бирача социјалиста, а поготово Расима Љајића гласати за њега. Део њих ће отићи у апстиненцију, а онда се у другом кругу определити за његовог противкандидата - сматра Бојан Клачар, програмски директор Цесида. Војислав Шешељ
Истраживачи јавног мњења слажу се да лидер СРС Војислав Шешељ на председничким изборима не може да освоји више гласова него на претходним парламентарним (8,8 одсто). Како наводе, постоји могућност да тај број буде и мањи, јер има и оних који су очекивали оштрији став према Вучићевој влади након његовог повратка из Хага. - Он евентуално може да придобије део гласача Образа, Заветника и покрета Наши, али може и да изгуби. Евентуални раст може да очекује уколико Хаг затражи да га испоруче - закључује Клачар. Извор: Блиц