Седмица пред почетак Великог поста зове се сиропусна недеља. Она је припремног карактера и ево шта подразумева.
У сиропусне дане забрањено је једење меса, али у току целе ове недеље можемо да једемо рибу, бели мрс и јаја, као и на дан уочи почетка Великог поста кад имамо Беле покладе, после чега почиње период поста.
Сиропусна недеља позната је и као недеља праштања, у народу позната и као Сирна недеља, Бела недеља. Она почиње по Месним покладама (19. фебруара) и траје до Белих поклада (26. фебруара). Те седмице се не пости у среду и петак, него се сво време мрси на белом мрсу. У току читаве недеље се живи мало опуштеније него других седмица.
Око записа у шумадијским селима, градиле су се велике љуљашке, на којима се омладина љуљала, а присутни народ забављао. Записи иначе представљају важно место за село и не ретко су се око њих одржавали скупови на којима се расправљало о питањима битним за будућност села.
Велики пост је уједно и најстрожи пост и обавезан је за све хришћане. У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан Свете четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Средом и петком пости се строго на води.
Прва три дана прве недеље Великог поста се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо “на води”, осим за Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино.
На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк “на води”. Строго се пости и Велика Субота као једина посна субота у току године.
Извор: Курир
