Како навод монс. Иво Томашевић, портпарол бањалучког бискупа Фрање Комарице, фрапантан је податак да бискупска политичка мапа, кључан део целог пројекта, није изворан документ.
- Није резултат промишљања домаћих историчара, географа, политиколога, социолога, теолога, економиста и других научника и стручњака, него је то карта која је послужила УНХЦР за достављање помоћи – тврди он.
Чудан и смисао документа
Осим порекла, крајње је чудан и смисао бискупског документа. Ако се занемаре две историјске покрајине, Босна и Херцеговина нема правих историјских регија с препознатљивим и важним земљописним, културним, привредним и другим посебностима, какве су, рецимо, Далмација, Славонија или Истра у Хрватској. Бискупске регије нису ништа друго до произвољно исцртане административне јединице, преноси хрватски Јутарњи лист.
Конципирање државног уређења око "сливова река" у Краљевини Југославији – бановина Дравске, Дринске, Дунавске, Моравске, Савске, Вардарске, Врбаске, Зетске – крваво се обило о главу народима који су живели у њој, а на добро већ дуго не слути ни устројство ФБиХ око сливова река. Али, бискупи су отишли корак даље па су регије формирали према средиштима логистичких складишта УНХЦР у рату!
Алтернативни пројекат
Политичка жестина произлази одатле што је бискупски предлог понуђен као алтернативан пројекат и "дејтонској БиХ" коју подупиру Срби и трећем кантону који подупиру Хрвати.
Насупрот етничким ентитетима, регије су конципиране као мултиетничке, а тиме и мултиконфесионалне јединице, а то нипошто није неважно из перспективе неизвесног опстанка појединих бискупија и, у коначници, целе Католичке цркве у Босни.
Границе би биле исцртане тако да ни у једној регији не буде више од 40 одсто припадника једног народа како би се избегла политичка мајоризација, наводи Јутарњи.
Која је сврха "етничког инжењеринга"
Како пише овај хрватски портал, "етнички инжењеринг бискупа је мирнодопски и административан, а није ратни и насилан, али нипошто не искључује присилу".
На политичком нивоу, наовде даље, њиме се желе присилити припадници сва три народа да живе заједно у мултиетничким регијама, премда је очито да они то не желе. На оперативном нивоу, одржавање таквих мултиетничких регија изискивало би успостављање огромног државног погона који би готово свакодневно проверавао колико Бошњака, Срба и Хрвата живи у свакој регији, како нико од њих не би постао натполовична већина. А ако би неко постао већина, границе регија морале би се мењати све док промене не би постале бесмислене. Тиме би настала посве неуправљива држава која би убрзо потонула у административни и политички хаос.
Бискупи су, у првом реду бањалучки бискуп Фрањо Комарица, заробљеници мита да већина Хрвата чезне да се врати у Босну, али им то неко не допушта. Друга страна, у преводу ХДЗ БиХ, мисли да хрватско питање у БиХ треба решити стварањем посебног етничког кантона. На крају, поставља се питање зашто бискупски пројект прећутао? Зато што је политички опасан, јер поткопава легитимност актуалних политичких елита, у преводу владајуће хрватске елите концентрисане у ХДЗ БиХ, или зато што је политички безначајан па се нико не осврће на њега?
Вероатно није ни јако опасан ни посве безопасан, као што није ни јако значајан ни посве безначајан. Био би јако опасан када би Католичка црква имала политичку власт или политичку моћ да га наметне и силом проведе.
Чим би то покушала учинити, одмах би избио нови балкански рат у којем би учествовале најмање три државе: БиХ, Србија и Хрватска. Није врло значајан зато што Католичка црква у БиХ нема политичку моћ те што њен политички, духовни и морални утицај на Хрвате у БиХ стално слаби, пише Јутарњи.
Извор: Јутарњи
Извор: Јутарњи
