Кремљ наводи да по Уставу за место шефа државе може да се бори свако, без обзира на то ког је пола.
„Што се тиче жена-кандидата за место председника, овде је одговор веома једноставан: Устав јасно описује ко може да буде кандидат за председника Руске Федерације. Не постоји никаква подела на женски и мушки пол“, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков, одговарајући на питање како у Кремљу оцењују могућност да се жена кандидује.
Раније су руски медији објавили да партија „Праведна Русија“ разматра могућност да на председничке изборе, планиране за март идуће године, изађе са женским кандидатом. У игри су два имена — потпредседница Државне думе Русије Олга Епифанова и бивша глумица, а садашњи депутат Елена Драпеко. Странка, додуше, још није донела коначну одлуку, јер би у председничку трку могао да уђе и лидер партије Сергеј Миронов или неки други истакнути члан те странке. Ипак, и даље је 61 одсто грађана изричито против те идеје, а као аргумент наводе да жена никада не би могла да влада чврсто и одлучно као Путин или неки други мушкарац. „Мислим да је наше друштво ментално спремно за жену на челу државе. Последњих неколико година можемо да видимо јако занимљиве жене у бизнису, банкарском сектору, у политици и законодавству. У модерној Русији однос према женама није везан за пол, већ за њихово знање, умеће, професионализам и потенцијале“, изјавила је лани Валентина Матвијенко, председница Савета Федерације, коју Руси сматрају најпознатијом женом у политици, а својевремено су чак медији спекулисали и да би она могла да се кандидује на председничким изборима. Међутим, Руси сматрају да би жене захваљујући својим квалитетима могле да донесу држави велику корист у сферама здравства или образовања, али да жена никад не би могла да влада земљом тако чврсто и одлучно као Путин или неки други мушкарац. Огромна већина Руса, чак 89 одсто, хтела би да види жену на месту министра здравства, образовања и социјалних питања, чак и на месту премијера (55 одсто), али знатно мање њих би желело да је види у улози шефа државе. Иначе, од почетка двехиљадитих до сада на председничким изборима у Русији била су регистрована само два женска кандидата. Садашња шефица Централне изборне комисије Ела Памфилова освојила је 2000. године само 1,01 одсто гласова. На председничким изборима 2004. срећу је окушала и опозиционарка Ирина Хакамада. Њен резултат је био 3,84 одсто гласова. Учешће на председничким изборима до сада су званично објавили само лидери Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски и „Јаблока“ Григориј Јавлински. Комунисти се још нису изјаснили. Учешће руског опозиционара и борца против корупције Алексеја Наваљног на председничким изборима у Русији доведено је у питање, након што је осуђен на пет година затвора условно и на казну од 500.000 рубаља (око 8.400 долара) за проневеру. По руским законима, особа која је осуђена за тешка или посебно тешка кривична дела, попут проневере, не може да се кандидује на изборима, и то десет година након одслужења казне. Путин, међутим, још није објавио хоће ли се кандидовати за нови шестогодишњи мандат, мада у Русији то нико не доводи у питање. Недавно је председник Државне думе Вајчеслав Володин наговестио да ће у предизборној кампањи учествовати „најпопуларнији човек у земљи“, али име будућег кандидата није навео. Свима је јасно о коме је реч. Подсећања ради, први круг председничких избора у Русији требало би да се одржи 11. марта 2018. године. Ако ниједан кандидат не освоји апсолутну већину гласова (50 одсто плус један глас), биће одржан и други круг три недеље касније. Извор: rs.sputniknews.com
