Пише: Ђоко Кесић Добро нам иде без главе, подсећамо на ону муву, не питамо се за своју судбину, не занима нас куд нас воде и где ћемо завршити. Доказа за ово безнадежно стање је много.
Почећемо од скоро бизарне приче у којој се на известан начин види право лице Србије. На линији 27Е градског превоза у Београду, на телексту који се премотава пред очима суморних и безнадних лица пуника пише: Линија 27Е саобраћа на релацији Миријево 4 – Трг Републике, време 11:38...
Шта није у реду у овој причи? Најпре, аутобус на линији 27Е већ скоро 11 месеци саобраћа на релацији Миријево 4 – Нови Београд, истина пре је шипчио до Трга Републике и назад. Време у том тренутку, погледао сам на сат било је 16:55 а никако 11:38... Занимљиво да у скоро свим аутобусима градског превоза у Београду кајрон даје погрешне информације, нарочито о времену.
Даље, Срби не памте ни колико кокошке. Власти, намерно или тек због својих брљотина затрпавају и слуђују нацију новим драмским радњама, шпијунским аферама, криминалним открићима, народним непријатељима и сопственим „историјским“ успесима. Верујем да сте заборавили оне енормне јануарске рачуне за електричну енергију, које сте морали да платите, па да се жалите.
У позадини ове брљотине, тврде упућени, стоји сензационална сарадња Електропривреде Србије и вођа навијачких група у Београду. Поравнавајући ваљда некакву мутну сарадњу ЕПС је исплатио педесет милиона динара навијачима да они очитају струју за тај месец?! Они су нешто очитали нешто написали по сопственој процени...
После је уследио политички земљотрес који је својеручно из очаја изазвао већ бивши председник Србије Томислав Николић најавом своје кандидатуре за нови мандат. Александар Вучић је реаговао крајње неприпремљен, поново се суочио са политичким оцеубиством. Шест дана трајала је хистерија – како убити Томислава Николића. Ни опозиција га није штитила. Медији су нас полили киблом гована и сва говна овог света, по њиховој перцепцији личила су на Председника...
Седмог дана Николић и Вучић су се договорили, Николић је одустао, а медији и владајућа коалиција су сад о Николићу почели да причају умиљато, скоро извињавајуће. А договор двојице челника СНС разголитио је не само наше медијско него и наше политичко буњиште. Послушници су се повукли у своје кућице и опет су везани. Тома је намирен, вероватно финансијски, јер љубавне изјаве двојца без кормилара да ће заједно радити за добробит Србије су чиста димна завеса. Да ли то значи да до сада то нису радили? Видећете где ће Николић бити за шест месеци и како ће то „радити за добробит Србије“? У српском политичком брлогу битне су само две ситнице: власт и новац. Власт на првом месту, а власт подразумева богатство.
Али где је ту Србија? Па управо у сликама које смо поменули. Дакле у којој су корелацији онај аутобус који као шпијунској мисији маскиран крстари Београдом, вође навијача који у модерној српској историји имају значајну улогу, па све је зачинио председнички рат у обланди финансијских трансакција? Аутобус је слика политичке и ине Србије, путницима је све јасно и свеједно, возе их како хоће, убеђују их да сваким даном живе све боље, а они ћуте, као зомбији из неког јефтиног филма. Возе нас у погрешном смеру.
Због чега у овим сличицама препознајем лице Бориса Тадића? Тадић је својевремено преко Горана Весића,који је у то време у Црвеној звезди био алфа и омега, послао навијачима два милиона евра да не певају на утакмицама песмице „Спаси Србију и убиј се Борисе,Борисе...“ Прича с разним варијацијама се понавља.
Понавља се и у већ виђеним политичким концептима, илустрован у Дачићевом кукању с једне кафанске седељке како је председник Србије Борис Тадић сазивао седнице Владе Мирка Цветковића и у касним ноћним сатима на топографској карти Србије црвеним фломастером цртао куда треба да иде траса Коридора 10.
Ко ли ће бити креативни премијер нове Вучићеве владе? Сматрате ли да, осим пуке радозналости, одговор на ово питање има било какву тежину?
Очекивани растанак Николића и Вучића, после политичке буре добио је логичан крај. Вучић је операцију ампутације Николића извео хируршки савршено, поразио је и понизио Николића и на крају пустио да се страсти стишају. Иза Вучића нису стали само сви општински одбори напредњака, него и ЕУ кроз изјаву Горана Свилановића, секретара Савета за регионалну стабилност изјавом да је „премијер Вучић виђен као неко ко доприноси укупној стабилизацији у региону“... Вучић ће бити нови председник Србије, али избори би могли показати да политички утицај Томислава Николића није баш безазлен. Лично нисам никад био одушевљени конзумент Николићеве политике, она је одавно превазиђена. Међутим слика СНС са Николићем је била стабилнија. Али ако је Николић овом игром желео да ослаби Вучића, верујем, донекле је успео.
За разлику од свих перјаника напредњака који су трчали да се истакну у сукобу оснивача СНС, Вучић је то из то одмах препознао. Мудро је оћутао суштину, причао је о политичком значају и заслугама Томислава Николића. Покушао је да затрпа ту пукотину коју су видели писменији бирачи напредњака.
Уосталом, сазнаћемо веома брзо које последице је изазвао овај сукоб. Извор: Правда
