Такав однос према медијима је опасан, пише немачка штампа, а преноси Дојче веле.
Ројтлингер генерал анцајгер (Ројтлинген): „Било би сувише једноставно окарактерисати Трампа као шашавог. Он је прорачунат и тачно зна шта ради. Медије назива лажљивим, а они су својим открићима доказали да је Мајкл Флин, којег је Трамп именовао за националног саветника за безбедност, лагао о својим контактима са Русијом – због чега је Флин морао да поднесе оставку. Трампово виђење ствари треба да буде једина истина. Можда је он тако изградио своју империју некретнина. Али, по таквим максимама не може да управља једном демократском државом. То више личи на диктаторско него на демократско понашање. Хоће ли тај човек успети да тако изгура до краја свог мандата? Вероватно неће."
Хајлбронер штиме (Хајлброн): „То што је Доналд Трамп самозаљубљени необразовани егоман, не би било страшно да је он остао тамо где је таквим типовима место: у смешним ТВ шоу-програмима. Но, сада је он председник САД. Неко ко својој земљи може да нанесе много штете за четири године. И неко ко ствара поделе у свету а не доприноси конструктивно-мирнодопском суживоту. Али, као што рече један карневалски говорник: добра вест је да је већ прошло пет недеља Трампа."
Пасауер ноје пресе (Пасау): „Трампова хушкачка кампања против медија би могла да се тумачи само као ситничава освета једног лајавца који не подноси да му се вређа его. Али, Трамп није тек неки полудели милионер, већ је, успут, још и председник Сједињених Америчких Држава – водеће светске демократије. Када баш тај председник гази слободу штампе, онда се над тим ваља замислити. Онај ко вређа медије које не воли, не дозвољава им да буду присутни на конференцијама, омета их у раду и без икаквих доказа оптужује да лажу, тај не кажњава некаквог непријатеља, већ наноси штету демократији."
Штраубингер тагблат/Ландсхутер цајтунг (Штраубинг/Ландсхут): „Ако Трамп мисли да он, односно, његова екипа, још и пре полагања заклетве смеју да преговарају са Кремљом, варају се. И више од тога: угрожавају интересе Америке. За то је Флин оптужен и то је сада избило на светло дана. И пошто сада постаје познато све више детаља из окружења председника и о поступцима у Белој кући, постаје јасно да чланови владе не држе много до свог шефа. Али, сувише је једноставно због тога оптуживати медије да играју прљаве игре или да лажу. Трамп као председник мора да научи још понеку лекцију."
Фолксштиме (Магдебург): „Доналд Трамп је демонстративно бојкотовао традиционалну вечеру са новинарима. Он представнике одређених медија не пушта на своје конференције. А хоће и да укине заштиту новинарских извора. Функција штампе као седме силе је једна од најважнијих демократских тековина слободног света – и чињеница са којом овај чудни председник САД очигледно не уме да се суочи. Његово понашање се приближава оном у стварним или делимичним диктатурама: у Ердогановој Турској затварају критички настројене новинаре. Земље попут Етиопије или Венецуеле покушавају да спрече свако извештавање које не одговара влади. Путинова Русија шиканира његове медије у свакој прилици. А и САД су на најбољем путу да постану такве."
Ландесцајтунг (Линебург): „То што Трамп није дошао на вечеру са новинарима зато што не уме да се суочи са критиком, још би и могло да се заборави. Али, Трамп је у ратничком походу против новинара које не воли. Могуће је да ће његови покушаји да потчини штампу остати без успеха, јер се ради о правима загарантованим Уставом – а он је за већину Американаца светиња. Но, ужасава чињеница да један амерички председник тако нешто уопште покушава. Његови поступци све више личе на поступке владара који су на путу ка диктатури. Ужасава и то што Трампово делање отежава опхођење Запада са земљама попут Турске, Русије или Етиопије, у којима владе настоје да ућуткају штампу."
Бадише нојесте нахрихтен (Карлсруе): „У историји има довољно Трампових претходника и узора. Својим неконвенционалним начином вршења функције, он можда делује беспримерно, али је све друго само не први човек који је као самозвани извршитељ воље народа раскрстио са свим обичајима политике. Тако су се понашали и Тиберије у античком Риму, и Кола Дирјенцо у средњевековном Риму, Ђироламо Савонарола у Фиренци касног средњег века, и Максимилијан Робеспјер у Француској после револуције – а то су претече свих народних трибуна. Шема њиховог владања је увек иста." Извор: Дојче Веле
