-У дане које црквени прописи одређују својим верницима, обавезно је уздржавање од мрсне хране. Прави пост има две стране: духовну и телесну. Духовна страна поста огледа се у уздржавању и од злих мисли, као и од било каквог греха - рекао је етнолог Драгомир Антонић. 

Време поста је време нашег опроштаја онима који су нам неко зло нанели. То је време љубави,милосрђа и уздизања у вери, до чега се стиже свакодневним молитвама. Телесна страна подразумева промену начина исхране и потпуно избегавање одређене врсте хране. У православљу, храна има и духовну страну, јер се верује да се јелом богослужи, као што се на богослужењу једе, причешћује, додао је он.

-Успостављање потпуне телесне и духовне равнотеже са собом и сопственим окружењем јесте и основни циљ и корист за оне који се поста придржавају. То је, пре свега, лична одлука, доказ сопствене вере и снаге, а онај коме своје молитве и наде упућујемо - то зна - истакао је Антонић. 

У време поста не сме се јести мрсна храна. Под мрсном храном подразумева се сва храна животињског порекла: месо, млеко и млечни производи, јаја. Сва остала храна је дозвољена. 

-Најстрожи пост који упражњавају монаси не дозвољава ни употребу биљног уља, осим у одређене дане, већ се сва јела морају спремати на води. Риба, морска и речна, такође је, у одређене дане, дозвољена. Време поста не значи и одрицање од слатких и сланих пита. Могу се јести пите од купуса, кромпира, зеља, пиринча, печурки, бундева, јабука, вишања, трешања. Зато је поменуто шта не сме да се једе, јер тога је много мање него онога што се може и сме - рекао је Антонић.

Православна црква познаје једнодневне и вишедневне постове. Посни дани су, по православном календару, свака среда и петак, изузев оних који падају у трапаве седмице. Уздржавање се прописује и у следеће дане: на Крстовдан (18. јануара), Усековање главе светог Јована Крститеља (11. септембра) и за Воздвижење Часног крста (27. септембра).

Како каже Антонић, у црквеној књизи која се зове триод (од грчке речи триодион)  садржан је чин богослужења за покретне празнике у току 18 недеља - десет седмица, 70 дана, до Васкрса и осам седмица по Васкрсу. Књига је добила назив по томе што се у њој налазе непотпуни канони састављени од три песме, које су свакодневно певане на богослужењу у време триода. Триод се дели на посни и цветни. 

-Посни триод садржи молитве и песме за дане којим се црква припрема за предстојећи пост, као и поредак богослужења за седмице Великог поста и за Страсну седмицу. Почиње недељом Митара и Фарисеја, а завршава се полуноћним богослужењем у ноћи између Велике суботе и Васкрса. Овај пост се назива Велики због посебне важности, али и дужине трајања - објашњава он.

Васкршњи пост траје седам недеља или 48 дана и најдужи је пост у православном календару. Народ га назива још и Часни зато што обухвата време страдања Исусовог и његовог разапињања на Часни крст, а Васкршњи јер се пост завршава празником васкрснућа.

Прва недеља поста зове се Чиста. Тад по правилу сва јела треба кувати на води. Друга недеља је Пачиста а у народу се зове и Хрома, а добила га је по хромом коњу за кога се верује да га у ове дане јаше свети Тодор. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање, каже Антонић.

Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља се назива Глува. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христоса кад је улазио у Јерусалим. Седма, последња седмица пред празник васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христосу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста, додаје он.

Постити се не мора, наводи Антонић и наглашава да је пост подвиг и да не могу га сви, упркос најбољој жељи, извести. 

-Услед различитих недаћа, изненадне болести или одласка на дужи пут, боравак ван куће, могућно је и дозвољено прекинути пост. Ако се постило дуже од три дана, онда се оде на службу у храм Божји и од свештеника узме причест и пост прекине - рекао је он.

Последње седмице вишедневног поста, или бар последња три дана, по правилу, требало би узимати храну и без уља. Кад се то уради, одлази се у храм на службу: на јутрење, на литургију, или на вечерње. 

Пријави се свештенику и изјави да се жели примити света причест. Свештеник ће особу најпре исповедити, а после службе ће сви који су се исповедили примити причест, односто бити причешћени. То не значи да се после причешћа може одмах мрсити. У сваком случају, мора се сачекати календарски завршетак поста. Зато се већина верника опредељује да последњег дана узме свето причешће, али је тада и највећа гужва, па се мора дуго чекати.

-Верници који посте рећи ће да није, атеисти који не посте рећи ће - јесте, а  они који су на себи пробали, и који то годинама чине, знају да није штетан, већ, напротив, користан. Они који то никад нису урадили такође "знају" да би им пост штетио. Разуман човек нека сам просуди ко је у праву - закључује Антонић.

Извор: pink.rs