Саграђен је у Црноморском бродоградилишном заводу, једином које је у СССР било задужено за градњу носача авиона, и првобитно се звао “Рига“. Поринут је под именом “Леонид Брежњев“, укрцан је због проба под именом “Тбилиси“, и тек је након тога добио своје коначно име. 
Човек по коме се зове био је адмирал флоте Совјетског Савеза Николај Герасимович Кузњецов, легенда Другог светског рата, носилац четири Ордена Лењина, два Ордена Ушакова, три Ордена Црвене заставе и по једног Ордена Црвене звезде и Ордена Знака части. Наводно је потомак српских исељеника у Руску империју, али то треба узети са великом дозом резерве и никако здраво за готово. 
Овај носач авиона је имао сестрински брод, “Варјаг”, који никада није стављен у употребу јер се пре него што је то могло да се деси, распао Совјетски Савез; Украјина је напослетку продала тај носач авиона Кини под условом да не буде коришћен у војне сврхе, па се данас зове “Лиаонинг”. 
Дизајн “Адмирала Кузњецова” (скраћена верзија имена) другачији је од дизајна америчких носача авиона, будући да је његова намена другачија. Званични опис овог типа брода био је “тешка носачкоавионска крстарица“, а функција му је да штити и подржава стратешке нуклеарне подморнице, бојне бродове и авионе у склопу руске ратне морнарице. 
Тежак је између 43-55.000 тона, дугачак је 306,5 метара, има газ од 9,1 метра, креће се брзином од 32 чвора, посаду му чини 1.960 људи, и може да прими између 41-52 авиона. Наравно, има и одлично фиксирано наоружање као што су 8 морнаричких шестоцевних 30-милиметарских топова АК-630, 12 противбродских пројектила П-700 Гранит, и тако даље.
Основни борбени авион који се налази на “Адмиралу Кузњецову” је ловац Су-33 који је унапређена, такозвана морнаричка верзија авиона Су-27. Међутим, има и других летелица као што су хеликоптери Ка-27 и Ка-27С који служе за противподморничко дејствовање, претрагу и спасавање, као и за транспорт мањег броја људи. 
Премда се “Адмирал Кузњецов” још од деведесетих година возикао по Медитерану, тек је прошлогодишњи долазак привукао значајну пажњу.
Октобра 2016. године испловио је из Мурманска заједно са још седам других ратних бродова међу којима је била и бојна крстарица “Петар Велики” која иде на нуклеарни погон. Уз пратњу британских бродова прошао је кроз Ламанш, а тамошњи стручњаци су дискутовали о томе да то само Путин тестира кураж званичног Лондона. 
Крајем истог месеца прошао је кроз Гибралтарски мореуз, а почетком новембра поред источних обала Крита. Средином тог месеца стигао је на своје одредиште у близини сиријске обале и учествовао у великој операцији против Исламске државе и Ал-Нусре. Током октобра и новембра два руска авиона са овог носача пала су у море, један МиГ-29К и један Су-33. 
“Адмирал Кузњецов” се 9. фебруара ове године вратио у Североморск пошто Русија смањује интензитет своје интервенције у Сирији која више није толико неопходна. Интересантно је то што је Путин 23. фебруара изјавио да је убацивање овог носача у медитеранску борбу била његова лична иницијатива. Турци најавили шта ће следеће освојити у Сирији, али тај град не држи Исламска држава. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
