Пише: Михајло Меденица – Ђубрад сорошевска! Алек је у напону физичке, менталне и визионарске снаге а петоколонаши тврде да су пронашли некакав тестамент, који притом није потписао са арапским инвеститорима…- заурлавао је Вулин претећи да ће скочити с прозора кабинета на Небојшу Стефановића док га нису убедили да је реч о тестаменту Александра Великог а не Александра Највећег, у којем, према засад грубом преводу, први помиње другог у чак две трећине последње воље, што ексклузивно и преносимо, како због поколења тако и због Вулина који је превентивно скочио на министра Стефановића, којем се лекари и након три операције на отвореним плагијатима боре за животно угрожен докторат! Дакле, у поменутој новооткривеној светској заоставштини дословце пише: „Ја, Александар Велики, при здравој памети и без присиле ових дивних идиота под фантомкама оствљам сву своју покретну и непокретну имовину Александру Још Већем, државнику и борцу у чијој ће се држави за 2000 година, а најдаље за две до две и по године касније, живети толико добро да ће бити готово непријатно, као пензионеру у тангицама, рецимо!
Сва непокретна имовина подразумева да му остављам: свет; идеје за повећање БДП-а које нисам успео да реализујем због рањавања али ће он то учинити још боље; бланко уговор са свим поробљеним државама о увозу „фијатових“ аутомобила; челика из Смедерева (или пластичних кашичица за „еурокрем“ ако не успе то с челиком); Расима Љајића који ме прати још од првих похода и не знам шта ћу с њим, бежећи освојих пола света али ме увек стигне, јбг; Муамера Зукорлића, Богољуба Карића и оне Кркобабиће што заседну у управне одборе и пре него што освојим државу; четири каменолома за врхунске камене темељце за вишекратну употребу; авансно уплаћене термине за покушаје државних удара и ванредне конференције за штампу које највероватније нећу успети да искористим; Миломира Марића због којег морам да умрем како бих изнегао улазак у „Парове“; дан од 24 сата како би стигао да одспава барем минут и по; агенције за истраживање јавног мњења које на основу једног испитаника дођу до резултата да ужива подршку 146 одсто грађана; Мила Ђукановића да се братски џорају с терористима и оружјем па коме шта западне, нека упаре, јбг; капу, лабело и шал које знам да такав јунак неће користити ни у највећим сметовима и „Вавилон на води“ у сивој фази (што је за мене био санак пусти и предизборно обећање Персијанцима) али ће он учинити да сан постане јава или да јава постане сан, како год, и то би било све што се непокретне имовине тиче. Када је, пак, о покретним добрима реч, иако знам да живи аскетски често сретајући себе како дрема у трамвају кад се враћа с посла док одлази на посао, остављам му: коришћену али ремонтовану двоколицу којом ће од Љига до Прељине стизати за четири минута, без обзира на величину тунела; остављам му неке багере који ми месецима чаме код прве жене (као припали су њој после развода, но…) знаће како да их употреби, одличи су за ноћни рад по уским престоничким улицама, нарочито кад Сава буде мала па неке хипстерске будале читав крај прозову Савамала; остављам му Братислава Гашића, не знам шта ћу с њим још од пада оне летеће машине за шта су криви богови с Олимпа, нарочито онај Зевс што је лупио: „Волим новинарке које тако лако клекну на плажи у Лептокарији; остављам му најбољу шпахлу да касније скида натписе: Булевар Ратка Младића, кад се на полиграфу који му такође остављам утврди да није он тај Александар Вучић који их је лепио; оствљам му три килограма шрафова у једној лондонској гвожђари да их распрода и упише у ЦВ баш као и црвео од пет цола да напуни базен у „Пинкију“ и свечано хода по води пре него што да отказ на радно место ал’ да и то упише у ЦВ; остављам му пензионере, труднице, породиље, технолошке вишкове и социјалне случајеве- апсолутно су непокретна имовина само ако не обраћаш пажњу на њих и тихо прођеш не окрећући главу; остављам му и двадесетак нерешених убистава која је заиста немогуће решити јер и поред свих апела и претњи убице одбијају да се јаве и предају; остваљам и туце афера које се лако дају решити али чему то, онда не би биле афере и нестала би сва магија; оствљам му и Синишу Малог да евентуално у марту скине новогодишњу расвету постављену у октобру, и на крају- остављам му просечну плату од 500 евра међу дилерима, разбојницима, лоповима и проституткама, али статистиком је може показати као део поменутог БДП-а и субјективог осећаја да је човек најгладнији када је заправо сит и духом најбогатији кад нема ни за кифлу, јер бело брашно убија али духовно богаство не! П. С. Умало да заборавом- овај тестамент је преведен у оригиналу. свако друго тумачење значило би да сте на платном списку Сороша, ЦИА, МИ6 и поклоник оне паткице што је шетају Београдом, без разлике што у џепу немате ни динара, што је још горе, то значи да не радите за новце већ сте продали душу ђаволу а могли сте држави, па да за две, најкасније две и по године убирете дивиденду и живите ко бубрег у лоју, ил на дијализи..? П. П. С. Остављам му и предивно осликан воз, па ако не успе да га утера на Косово нек направи покретни олтар за кршетња, свадбе, освештавање славских колача и оних „колачића судбине“ о чијој масовној производњи папирића за поруке ће потписати уговор с Кинезима, јавља ми се…
