Да ли Вас је изненадило што је Бранко Ружић јавно подржао Вучићеву кандидатуру?
- Када Ружић каже - Србија и „државни разлог“ су најважнији, он тиме признаје да је СПС добио од Вучића "понуду која се не одбија". Или, како то Ружић еуфемистички назива: „коалициони споразум“, односно већи удео у „колачу власти“. Шта то конкретно значи, које су све позиције на републичкој и локалној мапи моћи Дачић и Ружић договорили са Вучићем, мораће ускоро да објасне на органима партије.
И Ви сте доскора здушно бранили ставове владајуће коалиције.
- Чин и доказ мог покајања је прелазак из владајуће партију у опозицију, што је ипак пут којим се ређе иде. Сведочим да тај пут није лак, али то је цена слободе, личне и политичке.
Због Вас је Дачић објавио рат Вуку Јеремићу тражећи да вратите посланички мандат. Да ли је на помолу нови тројански рат због Дијане?
- Напустила сам СПС знатно пре Јеремићевог повратка и кандидатуре, и ту нема никаквог неверства и завере. Не прецењујем свој значај, али моје име јесте симбол потенцијалне подршке значајног корпуса бирача социјалиста Јеремићу, који ће пре дати подршку Вуку него Вучићу. Тројански фактор у целој причи је што Вучић не верује Дачићу ни када му овај дарове доноси. А сада му нуди целу партију „на тацни“. Политички ратови у Србији се не воде због жена.
Дачић вам поручује да посланички мандат није мираз.
- Својим радом сам заслужила посланички мандат. СПС-у сам оставила мој "политички мираз" - два реформска партијска програма и изузетно детаљну, свеобухватну анализу изборних резултата од 2008. до 2016. Битно је да СПС и даље добија новац из буџета Србије по основу мог мандата – око 290.000 динара, и надам се да и тај новац одлази на исплату плата запосленима у стручној служби СПС-а.
Због чега сте тачно изашли из СПС, шта Вас је то тако разочарало?
- Нисам више хтела да учествујем у театру апсурда и Дачићевом курсу ријалити-политике. Уместо да се води озбиљна политика, у СПС-у је ојачала ријалити-фракција и она увелико доприноси паду рејтинга социјалиста.
Били сте председница и ИО СПС, али Бранко Ружић данас тврди да сте минорни политичар.
- Ружић је типичан пример функционера који је зашао у озбиљне године са епитетом младог лава. Али он није револуционаран - Ружић је конзервативан тип социјалистичког функционера који је имао типичан, предвидљив пут од политички ангажованог омладинца на факултету до функционера владајуће партије. Веома је талентован да ствара клијентелистичке мреже између света политике, бизниса и спорта. У идеолошкој, па и практичној политици не сналази се најбоље. Није успео да се одржи на министарској позицији. У парламенту ћути, а напољу даје серију нарцисоидних интервјуа у којима час "руши" Вучића, а час га велича и номинује за председничког кандидата социјалиста.
Зашто сте одлучили да подржите Вука Јеремића, човека који је дуго одсуствовао из Србије и који заправо не зна како људи овде живе?
- Па ни политичка елита која од 90-их није макла из Србије уопште не зна како народ тешко живи. Јеремић је управо пример човека који се упркос свему враћа у Србију - образован на Кембриџу и Харварду, има успешну интернационалну дипломатску каријеру. Верујем да он може да мотивише младе људе да улажу у своје образовање, и да остану у земљи.
Људи из власти тврде да је Јеремић искеширао велику лову, алудирајући на то да је купио и неке посланике.
- Мене више забрињава што владајуће политичке партије акумулирају и троше огроман новац за скупе изборне кампање из буџета Србије и других јавних ресурса који се књиже на трошак и задиру у џеп грађана Србије. Јеремић је рекао да ће финансирати кампању од масовних донација грађана, а из буџета ће добити исто као и остали кандидати.
Јеремић ће имати тежак посао уколико се Вучић кандидује за председника.
- Ако се Вучић кандидује - биће то референдум за и против и њега и лоше власти у Србији. Најтежи део посла Јеремић је већ урадио: први је кренуо на терен по Србији. Вучић касни са одлуком, има проблема у релацији са Николићем, али и унутар СНС-а и са појединим коалиционим партнерима - сателитима. Ни сам не зна коме да уступи место премијера и да ли ће се уопште одрећи места председника СНС-а, све и да победи. Вучић зна како је он изиграо Николића, који је то учинио као "председник свих грађана“. Јеремићева предност је управо у томе што нема те бриге и тај тежак партијски шињел на леђима.
Шта је то што Јеремић нуди што већ није понуђено?
- Нуди реалну шансу да победи Вучића у другом кругу. Сви други кандидати опозиције су или исувише нови, или исувише истрошени. И Вучићева харизма је прилично истрошена, цунами је у повлачењу. Јеремић чини реалном шансу за аргументовано преиспитивање и промене и унутрашње и спољне политике.
Он је окупио и лево и десно оријентисане људе.
- Да, фигуративно речено, Јеремић је кандидат који уме да се рукује са грађанима и са десном, и са левом руком. Путеви политичара који се окупљају око Јеремића су се неочекивано укрстили – сплетом бурних околности, на исти начин на који се укрстио мој пут са Сандом Рашковић Ивић, или са Вељом Илићем. Такав сплет околности може да се деси једино у нестабилној Србији.
Постоји ли опасност да Јеремић и Јанковић смање један другом број гласова, јер пуцају на исто бирачко тело?
- Постоји прећутни, рекла бих – више дипломатски него политички „џентлменски споразум“ о ненападању на релацији Јеремић - Јанковић. Јанковић је, да тако сликовито кажем, урамио свој кандидатски постер у рам Демократске странке, чија је мера веома мала – свега шест одсто на изборима. Мислим да је ту његова почетничка грешка. Он неће успети да изађе из тог „жутог“ рама, док је Јеремић вешто избегао да га поистовећују са било којом политичком партијом или лидером.
Истраживања показују да Вучић, ипак, има највећи рејтинг, иако је народ наводно незадовољан.
- Вучић је ушао у зону тзв. султановог парадокса. Мислим да је Зоран Чичак на то указао. Апсолутна власт једног човека може да се одржава све док функционише на линији страх – поштовање, али султан пада с власти када грађани масовно почињу да осећају и страх и мржњу. Ту је та алармантна црвена линија која може довести до краха његове власти на председничким изборима.
Крах је далеко. За сада сви ћуте и пуштају да један човек одлучује о свему.
- Како ствари стоје, ту ће тишину (не)очекивано прекинути један човек који је дуго ћутао и трпео – то ће бити Томислав Николић. Од њега тренутно зависи колико ће показати чврст став према Вучићу.
Можда ће се показати и да је Николић највећи губитник?
- Александар Вучић је највећи губитник предстојећих председничких избора. Шта год да изабере - да задржи фотељу премијера или да се кандидује за фотељу председника - много ризикује, и кајаће се. Главни плејмејкер је Томислав Николић, јер он одређује када ће да дâ оставку, да утиче на тајминг избора и дужину трајања предизборне кампање. Он није слаб кандидат и са позиције председника не одлази као „хроми патак“, што је уобичајени назив за америчке председнике у последњим данима њиховог мандата. Стоички је истрпео дуготрајни медијски линч на позицији председника за ових пет година и показао се много зрелијим политичарем у односу на Вучића. Њега не би требало тек тако отписати.
Многи сматрају да ни Шешеља не би требало тако лако отписивати?
- Његова политичка судбина је трагична. Он је заточеник свог политичког сина - подозрив је и још увек зазире од Хага. Шешељ врло добро зна да је Вучић склон политичком „оцеубиству“, лапоту. И он и Николић су свесни каквог су политичког сина одгајили. Извор: Данас
