Правда

Вигемарк је сутрадан, на новинарско питање које се односило на поменути твит, дијелом ублажио своју изјаву тврдећи да такви протести нису могући у земљи попут БиХ зато што “у овој земљи не постоји одговарајуће политичко лидерство нити постоји интерес који је присутан у цивилном сектору, односно међу грађанима”, али није био убједљив. Али, да се не ради о лапсусу, увјерила нас је након два дана Тања Топић, политичка аналитичарка из Бања Луке у интервјуу Политици: „Довољно је да Бакир Изетбеговић поднесе апелацију о Дану РС и политичари се боре вербално неколико година. Та апелација је ојачала политику сецесионизма у РС. Када су у Федерацији БиХ одржани социјални протести 2014. године, у РС су упрегнуте све полуге система како би се грађане уверило да се ради о светској завери против Срба и њеном рушењу“. Међутим, нешто прије Вигемарка, тачније 17. јануара, Фахрудин Радончић, лидер странке СББ, такође је најавио протесте у БиХ: "Морамо бити одговорни према грађанима. Ако нешто обећамо грађанима морамо се држати тога. У предизборној кампањи смо рекли да, ако након двије године власти СББ не буде задовољан, нико неће требати да нас тјера из те власти. Морамо више водити рачуна о ономе што обећамо грађанима да ћемо испуњавати. БиХ заостаје и то се мора деблокирати иначе ћемо имати, с разлогом, народ на улицама", казао је Радончић гостујући на Н1. Наравно, Радончићеву најаву протеста, медијски је здушно подржао Дневни аваз. Радончићу је веома брзо реплицирао Бакир Изетбеговић изјавивши да се не треба поигравати са иницирањем нових протеста "јер никада не знате у ком смјеру ће се негативна енергија усмјерити, и према коме ће атак који спомињете кренути", нагласио је Изетбеговић. Све у свему, у БиХ се поново играју ватром, односно потпаљују масовне уличне протесте. Посљедње уличне протесте, а догодили су се у фебруару 2014. године најприје у Тузли, а затим у Сарајеву, Бихаћу, Зеници и Мостару, подржали су представници тзв. међународне заједнице у БиХ и када су се исти претворили у насилне нереде који су за посљедицу имали паљење неколико зграда кантоналних влада и зграду Предсједништва БиХ. Окршаји полиције са демонстрантима имали су за посљедицу више повријеђених на обје стране. Покушај да се исти пренесу у Републику Српску није имао значајнији успјех. У Бијељини се више људи окупило на контра-митингу него на скупу који је инициран од невладиног сектора на страним донацијама. У Бања Луци десетак протестаната, који су носили транспаренте идентичног садржаја онима који су виђени у Тузли, нико од пролазника није ни погледао. О обојеним револуцијама, које су се након дугог путовања по Грузији, Украјини, Либији, Сирији итд. вратиле кући, тј. у САД, када је Сорош незадовољан исходом америчких избора, користећи перформанс брачног пара Клинтон, позвао на ружичасту револуцију, толико тога је речено. Коме су, онда, потребни нови протести у БиХ „грађана“ који су незадовољни стањем у друштву? Одговор ћемо добити ако сагледамо ко их је организовао у Румунији. „Социјалисти су дошли на власт обећавши да ће погасити све Сорошеве НВО, за које тврде да су извор зла у Румунији. Такође, обећали су да ће зауставити даљу распродају румунских националних добара странцима, да ће се успротивити Међународном монетарном фонду (ММФ) и Европској унији, као и да ће повећати пензије и смањити порезе. То не одговара америчком милијардеру, који је решио да спречи владу да имплементира оно што је обећала'', наводи аналитичар Трајан Балан, и додаје да у земљи живи 20 милиона становника и да већина не подржава протесте. Шатори на градском тргу, пиштаљке, жута патка – све је то декор вишедневних „мирних протеста грађана“ који се редовно завршавају насиљем и упадом у зграду парламента, након чега се прогласи да је „народ преузео власт“. Препознатљив сценарио. Протестантима у Румунији није изостала подршка истих амбасада које су подржале и фебруарске протесте 2014. у БиХ. Сорош се, очито не предаје, и покушава да води симултану партију а најважнија му је, наравно, обојена револуција коју спроводи на територији САД, гдје не штеди новац не би ли срушио Трампа. Али, није згорег палити ватре по Европи, држати линије фронта до посљедњег. А Трамп је као вода, продире, продире, и гаси ватру. Извор: Правда