Правда

За финансирање председничких избора Министарство финансија Србије издвојиће 641,8 милион динара, или нешто мање од 5,2 милиона евра, а изборни закон је јасно прописао како ће тај новац расподелити учесници, који ће, истовремено, још пре страта трке, морати да обезбеде око пола милиона динара за оверу потписа бирача. Половина суме, односно 320,9 милиона динара, биће расподељена равноправно међу кандидатима, док други део иде фаворитима који прођу у други круг. Међутим, евентуални победник у првом изборном кругу добија цео тај износ. То практично значи да би, у случају да на овим изборима буде 12 кандидата, као на прошлим, сви учесници на изборима би добили по 26,7 милиона динара. Друга половина новца иде најуспешнијима, тако што би у случају да се иде у други круг, на рачуне два најуспешнија кандидата било уплаћено по нешто више од 160 милиона динара. Уколико бисмо имали победника већ након првог круга, он би добио око 347 милиона динара, или 2,8 милиона евра. Међутим, да би добили буџетски новац, претенденти на место председника морају да најпре да положе јемство једнако своти коју треба да добију од државе. То значи да морају да припреме 26,7 милиона, или некретнине у тој вредности, а признају се и банкарске гаранције и државне хартије од вредности. Истовремено, још пре старта трке, политички играчи морају да обезбеде и око пола милиона динара за оверу потписа бирача који их подржавају. Закон каже да је то најмање 10.000 парафа, а на последњим изборима Министарство правде је одредило да такса за сваки од њих буде по 50 динара. Врло је тешко проценити колико ће новца у кампањи за председника потрошити кандидати. Што се тиче прикупањановца из приватних извора, учесници на изборима морају водити рачуна о законским ограничењима. Максимална вредност годишње донације неког поједница за финансирање изборне кампање износи највише 20 просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 200 просечних месечних зарада. За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07 посто пореских прихода буџета Републике Србије. Да би учесник на изборима могао добити те паре, неопходно је да приликом подношења предлога председничког кандидата Републичкој изборној комисији преда и изјаву да жели да користи новац из јавних извора. РИК прикупља све те изјаве и прослеђује их Министарству финансија, у чијим рукума је обрачун и трансфер државног новца на рачуне учесника на изборима. Списак буџетских абонената иде и Агенцији за борбу против корупције, која је контролор трошкова кампање након спроведених избора. Наиме, у року од 30 дана од дана објављивања коначних резултата избора, учесници морају да поднесу извештај Агенцији о трошковима изборне кампање, односно о пореклу, висини и структури пара прикупљених и утрошених и из јавних и из приватних извора. Председнички кандидат који не освоји најмање један одсто гласова мораће да врати сав новац добијен из буџета. На председничким изборима 2012. мање од један одсто, или испод 40.000 гласова, добила је једино кандидаткиња Социјалдемократског савеза Даница Грујичић - 0,79 процената. Извор: ФоНет/Дневник