Пише: Предраг Ћеранић У том контексту треба посматрати и операцију коју је изводио Бакир Изетбеговић. Одбијањем захтјева за ревизијом пресуде по тужби БиХ против Србије Међународни суд у Хагу је потврдио оно на шта је указао и раније - Сакиб Софтић нема легитимитет да заступа БиХ као агент. Изетбеговић и Софтић су то знали, али су „заиграли игру“. Политичко-безбједносна ситуација у БиХ досегла је тачку кључања, али се рефлектовала и на прилике у региону.
С друге стране, косовски парламент усвојио је резолуцију којом се тражи безусловно пуштање на слободу Рамуша Харадинаја и прекид дијалога с Београдом док се тај захтјев не испуни. Харадинај је ухапшен 4. јануара по Интерполовој потјерници коју је расписала Србија због ратног злочина, а Хашим Тачи, предсједник самозване државе Косово, огласио се одмах сутрадан наводећи да је „неприхватљиво да Харадинај буде ухапшен у било којој земљи на свијету, само због потјернице Србије”. Међутим, то да Харадинај остане иза решетака највише одговара управо Тачију, његовом љутом политичком противнику. Неколико дана уочи хапшења медији су објелоданили да је Харадинај добио позивницу да присуствује инаугурацији новог америчког предсједника Доналда Трампа, што је Тачи брже-боље демантовао, наводећи да Харадинај није добио „праву позивницу“. Харадинај је хапшен и раније, и то на Косову, јер се доводио у везу са терористичким нападом у Куманову. Харадинај, наиме, слови као главни „играч“ Едија Раме, албанског премијера, и као човјек који из сјене вуче све конце. Зато се Тачи, који јавно прозива Србију, потрудио да разним каналима достави доказе о злочинима за које се Харадинај терети.
Такође, у Македонији кључа због Тиранске платформе којој се приклонио опозициони лидер Зоран Заев у намјери да са партијама Албанаца формира нову македонску владу. Значајан дио Македонаца који су дали глас Заеву сада излазе на улице скупа са присталицама Груевског, увидјевши куда ствари воде. Западни Балкан је постао политички полигон, у пуном смислу те ријечи.
Изетбеговић не одустаје од радикализације прилика, иако због фијаска саобореним захтјевом за ревизију пресуде против Србије трпи бројне ударце од политичких супарника у самом Сарајеву, и категорично одбија да поднесе оставку на дужност коју обавља. Зато указује да пресуду треба спровести, и врши притисак на Тужилаштво БиХ да подигне оптужницу против предсједника Српске и других њених званичника због организовања референдума о Дану Републике. Кључа у „босанском лонцу“, а на шта ће ствари изаћи, не зна ни Изетбеговић.
Стога је намјера премијера Србије Вучића да посјети Сарајево изузетно храбар чин, али та одлука заслужује да из безбједносних разлога буде преиспитана. Импозантна је Вучићева упорност да долази у БиХ након свега што је доживио у Поточарима. Међутим, „случај ревизија“ показао је паралелизам, који у БиХ није присутан само у дипломатији, већ и у сектору безбједности, што је постало „јавна тајна“.
Извор: Правда
