Прелетачевић је, како оцењују саговорници нешто ново на политичкој сцени и његов евентуални резултат од три-четири одсто грађана на изборима показаће да бирачи хоће нешто ново и другачије, да нису задовољни и да више немају поверења ни у кога.

Како објашњава програмски директор Цесида Бојан Клачар, појава Прелетачевића, и резултат који би могао да постигне, говоре да постоји незадовољство међу бирачима и неповерење у странке, и да су људи склони да се вежу и подрже нова лица и нове приступе на политичкој сцени.

Колика је та подршка још је, како каже, непознаница, јер се Бели у председничкој причи појавио тек пре неколико дана, па поузданија истраживања још не постоје.

- Верујем да ће се наредних дана знати више о томе колику подршку ужива Бели, након што је проглашен за кандидата. Оно што је за сада извесно, јесте да се ради о наставку тренда из других држава и региона, попут Хрватске, где су млади људи без озбиљног политичког бекграунда успели да остваре пристојне резултате, попут Живог зида - прича Клачар.

Како објашњава, Бели дефинитивно има потенцијал међу млађом популацијом, која не жели да слуша старе приче и старе лидере. Са њим је сагласан и директор агенције “Фактор плус” Владимир Пејић, који наводи да ће Прелетачевићев улазак у председничку трку мало променити проценат оних који ће изаћи на изборе.

- Извесно је да ће он подићи излазност за који проценат, али не до те мере да то буде нешто спектакуларно. До сада није рађено истраживање о његовој популарности али овако, из свакодневног живота, доста људи гаји сипматије према Белом. Тренутно постоји и еуфорија око свега тога, па у овом тренутку резултати вероватно не би били реални. Треба сачекати који дан да се слегне прашина. Лично мислим и да освоји три одсто гласова, то би био одличан успех, а чини ми се да би могао и више од тога - прича Пејић.

Саговорници се слажу и у томе да би Бели у великој мери могао да покрене апситиненте и изведе их на биралишта. За Клачара је то вероватнија опција него што ће некој странци да направи озбиљнији проблем.

- Он је можда ближи левој, грађанској орјентацији, него што је Војиславу Шешељу, Бошку Обрадовићу или Александру Вучићу. У том смислу можда би више проблема могло да буде у коначном збиру када је у питању Саша Јанковић, Вук Јеремић или Ненад Чанак - објашњава Клачар.

Пејић сматра да би Бели од свих могао да “штпне” помало гласова, пре свега међу младим људима који су, како каже, “подложни оваквим кампањама”.

- Готово од свих би могао да узме, али ипак много мање од оних који имају дисциплиновано бирачко тело, попут СНС, СРС па и СПС. За њега ће гласати они који су против власти, а који нису нашли алтернативу међу другим кандидатима. Ово нема везе са опозицијом, већ са тим да се гласа по симпатијама - прича он.

Како каже, какав год Бели био, да ли је озбиљан или сарказам и шала, његова појава не одговара ни власти ни опозицији.

- Власти не одговара због излазности, опозицији што ће им узети гласове. Старомодним политичарима он не одговара јер су ушушкани и навикнути на стање ствари какво јесте - истиче он.

Прелетачевић је, иначе, своју кампању пре свега базирао на интернету и друштвеним мрежама, па су њени домети због тога и ограничени. Пејић наводи да му интернет свакако иде у прилог и да га, чак и када га нема у медијима, његови наступи препричавају.

- Он нема ни инфраструктуру, ни средства, а чини ми се ни амбицују да победи - прича Пејић.

Прелетачевићу је за успех, каже Клачар, потребна препознатљивост ако жели неки озбиљнији резултат, а то значи да га познаје најмање 50 одсто популације, да га има и у традиционалним медијима, али и на терену.

- На интернету га има, видећемо да ли ће га бити и на терену. Међутим, оно што му је сасвим сигурно ишло у прилог је то што се око његове кандидатуре подигла прашина, па су се њоме бавиле и новине и телевизије - прича Клачар, истакавши да је Бели препознатљивији данас него пре, рецимо, десетак дана.

Саговорници слажу се у томе да појава Белог заправо опомена друштву. Ради се о кандидату који кроз сарказам, иронију и хумор исмева политику и политичаре.

- Добро је да неко такав постоји да укаже на аномалије и проблеме са постојећим политичким елитама. Са друге стране, лоше је што на такве ствари уопште треба указивати - истиче Пејић.

Пре непуних годину дана Лука Максимовић алијас Љубиша Прелетачевић Бели је са другарима, пре свега из шале, у Младеновцу основао покрет “Сарму пробо ниси”. Иницијално, идеја је била да на хумористичан и саркастичан начин укаже на све оно што на политичкој сцени не ваља, да се исмеје и потпуно банализује политички систем пре свега општине у којој живи.

Са том идејом је и изашао на прошлогодишње локалне изборе, а његова странка освојила друго место на општинским изборима. Тако је, заправо, почео цео шоу око фиктивног лика Прелетачевића Белог који се, пре свега из револта, са локала преселио и на републички ниво.

Подршка Младеновчана ни тада није изостала, а није изостала ни сада када су у редовима чекали да подрже свог суграђанина у председничкој трци.

Бели разговарао са Трампом, па се обратио нацији. ОВДЕ погледајте досад најјачу поруку Прелетачевића.

Извор: Блиц