Правда

Саша Јанковић, кандидат Групе грађана „За Србију без страха“, гостујући у Спутњик интервјуу рекао је да сигурно неће бити председник који ће потписати независност Косова, али да је прилично сигуран да то нико од њега не би ни тражио. Према Јанковићевим речима, у овом тренутку напори се морају усредсредити на очување најбољег могућег животног статуса становника на КиМ, превасходно Срба и неалбанског становништва, зато што су они последњих десетак година најобесправљенији на територији Европе. Вук Јеремић, кога је предложила Група грађана „Морамо боље“, истиче да је КиМ државно питање од врхунског значаја, којем се данас не приступа у складу са Уставом, резолуцијом 1244 УН и потребом за одбрану виталних националних интереса. „Као председник моја дужност ће бити да поштујем и браним Устав Србије у складу са заклетвом коју ћу положити —територијална целовитост и суверенитет наше земље не смеју бити доведени у питање. Што се тиче бриселског дијалога, сматрам да се он до сада водио на прилично нестручан начин и чињеница је да је у том дијалогу направљено море уступака који су штетни за Србију и који су одмах спроведени у дело, а заузврат је практично тражено од међународне заједнице зелено светло за спровођење репресија над сопственим народом у Србији“, наводи Јеремић и истиче да та срамна и погубна трговина мора да стане. Јеремић додаје да јесте за наставак дијалога са косовским Албанцима, јер се једино кроз дијалог могу наћи компромисна и одржива решења, али не на штету националних интереса Србије и никако на начин који би био у супротности са Уставом Србије и резолуцијом 1244 УН. Мирослав Паровић, који у трци учествује испред Народног слободарског покрета, наводи да би прво захтевао да се преговори о статусу КиМ из надлежности Брисела врате под окриље УН, јер сматра да ми у Бриселу немамо пријатеље који су за нашу визију у односу са КиМ, док у УН имамо пријатеље у Кини, Русији и Израелу. „Све те велике државе су против независности КиМ, а с обзиром да ЕУ нема капацитета да решава питање КиМ онда је сврсисходно и оправдано да се ти преговори врате под окриље УН. Са друге стране, ми све време морамо као друштво и држава снажно економски да подржавамо сваког човека који је остао да живи на простору КиМ зато што су људи који тамо живе наша највећа гаранција трајног суверенитета“, напомиње Паровић. Као трећи моменат наглашава заштиту имовине људи, државе и СПЦ на КиМ, имајући у виду да нам је то такође велики гарант суверенитета над тим делом територије. Додаје да је веома битно вратити тему Косова у културолошку причу српског народа, јер смо тако сачували Космет и у ранијим историјским периодима када се дешавало да Срби чак буду потпуно прогнани са простора КиМ као током Велике сеобе. Саша Радуловић, ког је кандидовао покрет „Доста је било“, сматра да се треба фокусирати на одбрану наших интереса. „Србија мора да штити основна права, на пример право на својину државе и грађана. То не чини јер се преговори у Бриселу воде на потпуно погрешан начин, којим се не штите наши интереси, него се испуњавају краткорочни циљеви Запада“, каже Радуловић. Као пример наводи рудник Трепчу, где нисмо заштитили државну имовину, због чега је он упутио писмо званичницима СБ УН и ЕУ. „Пошто нико није реаговао, отимање имовине се наставило, тако што је влада Косова недавно донела одлуку да преузима сву имовину Србије и бивше СФРЈ. Европа мора да реагује на отимачину и да је спречи, ако жели да брани сопствене вредности“, упозорава Радуловић. Војислав Шешељ, кандидат радикала, каже да би прво захтевао да се прекину сваки преговори док се не реализује ЗСО и док се не поништи одлука, како наводи, одметничке владе из Приштине о отимању комплетне имовине српске државе. „А онда бих тражио да се у преговоре укључи Русија као српска сила заштитница пошто су све државе ЕУ заштитнице Албанаца. И тражио бих да се преговарачки процес врати у УН и да се до краја изврши резолуција 1244, поготову онај њен део који говори о повратку до хиљаду српских војника и полицајаца на Косово“, прецизира Шешељ. Александар Поповић, ког је за председника кандидовала ДСС, наглашава да се, иако то неће бити лако, процес преговора о Космету мора вратити у СБ УН где и припада, и по резолуцији 1244 и по елементарној логици. „Зато што у крајњој линији нама Косово отима НАТО, а у њему нису само еворпске државе. То је оно што мора да буде највећи и најважнији напор сваке српске власти. Под два, преговори искључиво у оквиру резолуције 1244, дакле то су преговори о суштинској аутономији. И под три, ништа није договорено док све није договорено, односно док није дефинисан статус, степен аутономије унутар државе Србије“, каже Поповић. Милан Стаматовић, кандидат Групе грађана „За здраву Србију“, сматра да би преговоре о КиМ требало вратити у УН, где Србија има подршку вековних пријатеља Руса и Кинеза. „Сведоци смо да се преноси имовина, да се формира војска Косова, а да то Брисел и Вашингтон толеришу. Једина шанса и нада да се реши ова ситуација јесу УН и ја ћу се као председнички кандидат за то залагати“, каже Стаматовић који сматра да би било потребно променити и формат преговора. Ситуација је, упозорава он, таква да се једно договори у Бриселу, а да косовски Албанци то не поштују. „Чињеница је да није формирана ЗСО, а да је актуелни режим наше Србе на КиМ убацио у косовске институције и сада одлуке које се тамо доносе иду на штету српског народа, полако се губи позиција у преговорима и умањује утицај Србије на Косову“, сматра овај кандидат. Извор: rs.sputniknews.com