Протести против бруталности полиције брзо су прерасли у талас пљачки и насиља. Аналитичар Обрад Кесић, је у Њујорку и сведок је немилих сцена које су шокирали читаву Америку и планету.
Како ви видите протесте, ту сте, на лицу места?
- У почетку је то била спонтана реакција јавности не само на убиство Џорџа Флојда већ и на претходна убиства које је полиција извршила у последњих шест месеци широм САД, од Кентакија до Флориде. Протести су показали да постоји огромна фрустрација у круговима Афроамериканаца. Бруталност полиције је испровоцирала окупљање великог броја људи у тој заједници. Међутим, врло брзо поједине групе и покрети су видели прилику да оживе своје покрете, попут БЛМ, Антифа и анархиста.
Чини се да је политичка сцена у САД уздрмана.
- Дуго на политичкој сцени није било никаквих дешавања због ванредних мера због коронавируса и раније због извештаја о мешању Русије у председничке изборе, па и импичмента. Сада су ови покрети видели прилику да покажу снагу и преузели су организацију протеста и на локалном нивоу и широм земље. У овој фази демонстрација криминалци виде прилику за пљачку и рушење, због чега првобитни протести губе снагу. Насиље се проширило у преко 30 градова и у јавност се шаље слика безвлашћа и руље која нема циљеве. Таква ситуација иде у корист снагама које желе хаос и ескалацију сукоба.
Интензитет насиља варира, има ли наде за смиривање ситуације?
- У недељу увече је опала тензија од петка и суботе. Сада сви гледају шта ће се догодити наредних дана. Ако насиље опадне, то је добра индикација да би организатори правих протеста могли да поврате примат. Они желе да борбу за правду и против бруталности полиције ставе на прво место и отворе дијалог са локалном заједницом, али и федералним властима и Белом кућом. Док се уништавају градови, нема простора да се дијалог покрене с мртве тачке.
Могу ли ови протести бити кључни за новембарске изборе, јер су Трампа критиковали и због лоше реакције на пандемију коронавируса?
- Избори су још далеко. Видећемо које ће бити доминантне теме. Економија је један од кључних фактора. Ако крене њен опоравак, Трамп има предност у односу на Бајдена и сада у анкетама већина сматра да Трамп пре може да изгради поверење и покрене економију него Бајден. Код реакције на коронавирус и на последњи талас насиља ситуација није тако црно-бела. Медији потенцирају теме попут одговора на корону или актуелног насиља, али тешко је поверовати да ће Трамп изгубити подршку међу својим кључним бирачима. То смо видели последње три године - било је бројних скандала, али му подршка није опала. И Џо Бајден има проблема с мањинама. Имао је бројне гафове. Њега прати глас да је неодлучан и неспособан. Једном водитељу Афроамериканцу је рекао да уколико има дилему за кога да гласа у новембру, да онда он и није прави Афроамериканац. Та шовинистичка изјава је јако одјекнула. Трамп се на другој страни поставио као јасно профилисан кандидат који је против криминала, илегалне имиграције и који је за поштовање реда и закона.
И ранији председници Америке су имали проблема с расним немирима. Масовни протести су постали уобичајени на сваких неколико година. Може ли сада да дође до суштинских промена како се они више не би дешавали?
- Све зависи од тога да ли људи који имају утицаја на друштвени живот могу да врате главне теме протеста у први план, а то је бруталност полиције према мањинама. Ако се то догоди, има шансе да се отвори процес разговора између власти и покрета, који тренутно није још јасно дефинисан. Има људи од утицаја који га подржавају. Када су демократе и Барак Обама били на власти, они нису успели да прогурају важне законе у Конгресу. Трампу је то пошло за руком. Он је успео да прогура закон о декриминализацији кривичних дела по ком су ослобођени људи који су ухапшени с дрогом, али нису вршили насиље. То су углавном били припадници мањина и ту је Трамп задобио бројне симпатије. Ово је сад прилика за мањине да уђу у озбиљан дијалог с властима и да направе промене. Пре тога покрет мора да пронађе своје лидере који имају легитимитет и да поставе јасне захтеве.
Прочитајте ОВДЕ шта каже Трамп о хаосу у Њујорку.
Извор: Курир
