Правда

Највећа хрватска компанија Агрокор у великој је борби како би пребродила проблеме с финансијама, а судбина те компаније зависи од Сбербанке, која је у власништву Русије, што Владимиру Путину даје индиректну моћ над комапнијом одговорном за 15 посто БДП-а Хрватске, наводи Блумберг у данашњој анализи. Агрокор је, како се наводи, можда превелик да би пропао. Са 60 хиљада запослених у Хрватској, Словенији, Србији, БиХ те Мађарској и годишњим прометом од 6,5 милијарди евра, његова нестабилност могла би да покрене друге процесе који би могли негативно да се одразе на далеко ширем нивоу. Зато је, пре свих, хрватска влада заинтересована да пронађе финансијско решење које би укључивало и добављаче који чекају наплату милионских дугова од Агрокора, стоји даље у анализи. Политичке странке желе да спасу хиљаде радних места у компанији која се од скромне цвећаре развила до главног регионалног играча. Сада је, како се наводи, добит Агрокора пала због све веће конкуренције и зато што је та компанија превише развукла своје финансије на преузимања других компанија, која су финансирана задуживањем. Након што компанија није успела опет да се задужи у јануару добављачи су се забринули, а највећи кредитор Сбербанк је морала да понуди план спашавања како би се покрили дугови. Агрокоров кредит којим је купио словеначко-српски Меркатор тек долази на наплату 2018. Обвезнице и деонице су се срушиле у протекла два месеца, а није помогла ни оцена кредитног рејтинга агенције Мудис. Из Агрокора поручују да одрживост компаније није под знаком питања. Реструктурирање дуга од 3,5 милијарди евра је неизбежно ако Агрокор не буде могао да плаћа своје обавезе. Највећи ризик за финансијску штету имају Canada Pension Plan Investment Board и Invesco Ltd, јер би Агрокор дуг према њима требало да покрије у 2018. години. Према неким показатељима постоји шанса да Агрокор према њима не изврши преко 20 посто обавеза. Такође, шеф Агрокора Ивица Тодорић можда ће морати да преда барем део од својих 95 посто удела у компанији, јер две велике руске банке (обе у власништву државе) држе више од трећине укупног дуга Агрокора. Кад је руски амбасадор у Хрватској Азимов казао да Русија можда неће помоћи Агрокору да рефинансира своје обавезе осим ако не буду "сарађивали", чинило се да проблеми нису били само финансијске природе. Иако Блумберг наводи да се не зна је ли Азимов случајно казао нешто што није требао или је то био само увид у игре моћи Русије, руски амбасадор је у тој својој изјави јасно дао до знања да је све што ће се дешавати у будићности са том компанијом, последица неумесног понашања њеног власника. Шта је све тада поручио Азимов, прочитајте ОВДЕ. Због ове изјаве чак је и Сбербанк тражио додатно појашњење од Азимова, наводи амерички лист, примећујући да се Сбербанк у јавности представила као "добри полицајац" насупрот руском амбасадору који је испао "лош полицајац". Шеф Сбербанка је изјавио како чине све да би помобгли компанији да преживи ово раздобље. То би могло да кошта Тодорића који би могао бити присиљен да преда део контроле над компанијом у руке Руса, наводи Блумберг упркос јасним најавама руске банке о својим намерама са Агрокором, што можете да прочитате ОВДЕ. Без помоћи Владе једина могућност за Агрокор је продаја неких од својих фирми. У комапнији размишљају о продаји Јамнице, али потенцијални инвеститори би у овој ситуацији могли да искористе прилику и купе Агрокорова предузећа и испод реалнце цене управо зато јер је компанија у проблемима, закључује се у анализи Блумберга. Извор: Танјуг, n1.hr, Правда