Апелациони суд у Комлару је почетком месеца тражио да му се до краја марта доставе објашњења законских одредаба које се односе на дела за која се Харадинај терети у Србији, будући да је за 6. април заказан наставак расправе о захтеву Србије за изручење Харадинаја.
Једно од питања француског суда било је ког датума је у кривично право Србије унет члан 142, став 1, Кривичног законика Србије, који предвиђа кажњавање ратних злочина против цивилног становништва.
Такође, питање је и да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дела за која се Харадинај сумњичи.
Суд у Колмару се, поред осталог, интересовао и које су максималне казне предвиђене за то дело и да ли одредбе српског закона омогућавају гоњење за дела за која се терети Харадинај, те које правне одредбе важе за застаревање кривичних дела у српском праву.
У Тужилаштву нису желели да коментаришу питања француског суда.
Београдски адвокат Драган Палибрк, који годинама брани оптужене за ратне злочине на територији бивше Југославије, је навео да је кривично дело ратних злочина против цивилног становништва било прописано још Савезним законом СФРЈ, док је данас предвиђено Кривичним закоником Србије.
"И Унмикови међународни судови на Косову и Метохији када су судили Србима, судили су управо по том закону и по том члану, па је логично да по њему може да се суди и Харадинају", навео је Палибрк указујући на конкретан случај у коме је био бранилац оптуженог Милоша Јокића.
Што се тиче питања француског суда, да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дела за која се Харадинај сумњичи, београдски адвокат је напоменуо да јесу, управо због тога што тај члан није никада ни престао да важи.
Запрећена казна за то дело је минимум пет, а максимално 20 година затвора, навео је адвокат.
Додао је да је у одређеним случајевима закон предвидео могућност посебног ублажавања казне до две године затвора.
Када је у питању застарелост кривичног гоњења – ратни злочини, за разлику од свих осталих кривичних дела, никад не могу да застаре ни по српском нити међународном праву.
Француски суд је у два наврата одлагао одлуку о захтеву, односно давање мишљења поводом захтева Србије за изручење Харадинаја.
Апелациони суд у Колмару има задатак да утврди испуњеност услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.
Уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће.
После тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.
Уколико пак Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донеће француска влада, навела је портпаролка суда у Колмару Сандра ди Роса.
Харадинај, некадашњи вођа ОВК а данас на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници на захтев Србије.
Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.
Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено му је да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.
Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом. Извор: Танјуг
