Сврха овог Закона је, како се наводи, заштита пословања дужника и запослених и примењиваће се на фирме са више од 8.000 запослених и обавезама већим од 7,5 милијарди куна.
Као посебно важан члан тог закона, „Јутарњи“ издваја онај који одређује да од увођења ванредне управе није допуштено покретање предстечајног и стечајног поступка.
Подједнаку тежину има члан 7 који говори „да се у поступку ванредне управе на одговарајући начин примењују правила стечајног поступка“.
Другим речима, објашњава лист, владина ванредна управа онемогућиће негативне последице покретања стечаја, али ће се држати његових правила — ради се попис имовине и обвеза.
Позивајући се на своје изворе блиске министарству, „Јутарњи“ пише да је влада и те како свесна тежине „Агрокорових“ пет милијарди евра дуга и чињенице да компанија стога највећи део зараде (ЕБИТД-а) мора да троши на камате, док јој за све друге трошкове преостаје једва 50-ак милона.
То је пословна ситуација у којој је, како се наводи, нужно радикално реструктурирање.
Притом влада поштује сва правила тржишта, не планира никакву национализацију, али једноставно жели да спречи штету за добављаче и шире последице на економски систем, а нема милости за деоничаре нити претераног обзира за дужнике.
Исто тако, по узору на „Пармалат“ предвидела је рационални временски оквир ванредне управе од две године.
Законом је, такође, предвиђено да је суд тај који током ванредне управе предузима све радње и овлаштен је доноси све одлуке ако нису изричито дате другим телима, док члан 10 тог акта прописује да „ванредни повереник може бити свака особа која испуњава услове за члана управе у складу са одредбама Закона о трговачким друштвима“, а за „штету која грађанину, правној особи или другој странци настане незаконитим или неправилним радом ванредног повереника у повереним му пословима у складу са овим Законом, надокнађује држава Хрватска“, преноси „Јутарњи“. Извор: rs.sputniknews.com
