Правда

Он је напоменуо да је Црна Гора рај за криминал и криминалце и нагласио да „државолику творевину насталу референдумском крађом“ чува МУП преко Управе полиције и АНБ-а те поручио да ће и даље пружати отпор и третирати овај систем као и до сада. „Црногорска полиција ни у најмањој мери није гарант безбедности за њене грађане, јер се у овој земљи сваки нарко дилер и убица осећају као свој на своме,“ казао је Раичевић и појаснио да је у таквој ситуацији, „потпуно је нормално заговарати да легално стечено оружје буде задржано у приватном поседу, јер се никад не зна кад ће неки од наоружаних бандита који слободно шетају Црном Гором, закуцати на врата поштеног човека“. Саопштење Раичевића преносимо у целости: МУП је преко Управе полиције, конкретно преко подгоричког Центра безбедности, на дан  24.03.2017. године поднело кривичну пријаву у редовном поступку против мене због основане сумње да сам починио кривично дело позивање на отпор на штету државе Црне Горе. Дакле, позивање на отпор на штету државе Црне Горе је грех за који треба да одговарам. Дужан сам да појасним свој став и предузете радње због пријатеља, оних који верују и подржавају рад мојих сарадника и мене лично. Црна Гора је рај за криминал и криминалце. И то није случајно, то и такво решење је плански рађено. На челу тога што себе зове „држава“ су криминалци. Нормално, они не би могли да раде то што раде да немају на располагању оружану силу. Дакле, државолику криминалну творевину насталу референдумском крађом, чува Министарство унутрашњих послова, преко Управе полиције и Агенције за националну безбедност. Бригу о сигурности криминалаца на власти и њихових партнера како из подземља тако и надземља врши полиција. За то време криминалци на власти, њихови чланови породице и ужи круг људи згрћу стотине милиона евра, наочиглед свих оних који су задужени да зауставе, онемогуће, процесуирају и казне прекршиоце. Ово је изводљиво зато што је законодавна, извршна и судска власт у великој мери саставни дио шире криминалне групе коју предводи криминалац Мило Ђукановић, а коју подржава такозвана „међународна заједница“. Све се дешава и наочиглед  жртава оваквог система. Врло често жртве криминалних активности Мила Ђукановића изнова и наново гласају управо њега како би му омогућили још четири године несметаног бављења криминалом и толико времена дуже на слободи. Мене лично никада нису нити ће обавезивати накарадна решења која су производ бахатости и злих намера људи без морала и скрупула. Да ли ћу пружати отпор, хоћу. Да ли ћу третирати овај и овакав систем као до сада, хоћу. Да ли презирем све инструменте са којима располаже режим, одговор је потврдан. Презирем криминалце из подземља, плаћене убице, црне тројке, њихове шефове у АНБ-у, квази криминалце пресвучене у квази бизнисмене који прете, помињући фамилију и обрачун са мном. Оне који подржавају мој рад не треба да уверавам да ћу наставити. Они који желе да ме заплаше уверавам да ћу евентуални страх умети да контролишем тако да ни у једном тренутку нећу дозволити да оно угрози моје достојанство. Упутио сам пар захтева министру унутрашњих послова за разговор. Тражио сам процену сопствене безбедности. Од окупационих власти сам тражио да открију ко су криминалци који су ме три пута у једној недељи физички, мучке, с леђа или маскирани напали док сам обављао свој радни задатак. Очекивано нисам добио одговор. Од  тужилаштва сам тражио да ми доставе докле су стигли са откривањем починиоца и процесуирањем – остао сам такође без одговора. Свакако се нећу бавити нелогичностима која се могу наћи у саопштењу који потписује Тим за односе с јавношћу, али ипак морам издвојити дио где се наводи сумња да сам позивао грађане на отпор и на непослушност према законитим мерама државних органа, а такође и супротно Меморандуму о разумевању између МУП-а, Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Организацији за Европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Центра за демократску транзицију (ЦДТ) о реализацији пројекта „Поштуј живот – врати оружје“, као и Стратегији за контролу и смањење малог и лаког оружја и муниције. Мало ли је. На крају, уколико органи имају идеју како да процесуирају мој случај нека се одлуче да ли ме терете, како су навели у записнику од 03.03. 2017. за изазивање панике и нереда из члана 398 КЗ ЦГ или због основане сумње да сам починио кривично дело позивање на отпор на штету државе Црне Горе. Такође, кад обавештавају јавност, а ту спадају моји родитељи, деца, супруга, онда нека макар формулишу тачно  да ли то раде нахођењу Славка Стојановића или тужилаштва. Ко кога и зашто ту крије? Што се тиче саме акције „Поштуј живот задржи оружје – спречи несрећу“ која је „узбунила“ спаваче АНБ у режимским медијима, хоћу да нагласим да она предвиђа да мирним, породичним људима треба омогућити шансу да одбране свој и животе својих чланова породице од нападача, у критичним ситуацијама. Црногорска полиција ни у најмањој мјери није гарант безбедности за њене грађане, јер се у овој земљи сваки нарко дилер и убица осећају као свој на своме. У таквој ситуацији, потпуно је нормално заговарати да легално стечено оружје буде задржано у приватном поседу, јер се никад не зна кад ће неки од наоружаних бандита који слободно шетају Црном Гором, закуцати на врата поштеног човека. Чињеница: „Жртва која се супростави живи дуже“. Кривична пријава донета је само дан након што сам обавестио црногорску јавност да ће Унија за неутралност покренути тужбу против држава чланица НАТО-а које су учествовале у бомбардовању Црне Горе,  те да ће Унија урадити све што може да се референдум о прикључењу ЦГ НАТО-у одржи у Холандији, ако је то немогуће у Црној Гори. Извор: ИН4С