Господине Петровићу, многи су вас позивали да се и ви кандидујете на престојећим председничким изборима. Зашто то нисте учинили?
За мене је демократија лош систем државног уређења, и ја на изборе не излазим, а камоли да се кандидујем. Чак и када бих био председник, не бих имао никаква овлашћења да уводим ред у држави.
Да ли ипак симпатишете неког председничког кандидата?
Не симпатишем кандидате, већ евентуално концепте који нуде. На предстојећим изборима кандидати нуде три опције: 1) улазак у ЕУ и НАТО по сваку цену, 2) приближавање Русији и њеним савезницима по сваку цену, и 3) неутралност Србије, пре свега војна неутралност. Представници прве опције су кандидати бившег ДОС-а, другу опцију промовишу кандидати радикала и Двери, а трећу опцију заговара само премијер Вучић. Ја сам за трећу опцију, коју је 1941. године промовисао и кнез Павле, али је под притиском домаћих „патриота“ (ја бих рекао „шупљоглаваца“) и њихових помагача из иностранства, дошло до државног удара и сврставања на страну лажних савезника, па је уследила црна погибија нашег народа, када су нас ти исти савезници издали. Дакле, прво су ти савезници извршили државни удар у Србији преко „патриота“ (сетимо се 27. марта 1941. и оних дебилских парола „Боље рат него пакт, боље гроб него роб!“). Када су Срби били увучени у рат, Дража Михајловић је одлучио судбину Другог светског рата спречавањем да нацисти допреме оружје и опрему у Солун, и даље за Африку, па су нацисти изгубили кључну битку и тада је кренуо слом нациста. Дакле, Дража Михајловић и четници су са својих тачно 1499 диверзија на пругама у Србији одлучили судбину рата. А онда су исти ти савезници кренули да подржавају оног зликовца Јосипа Броза, све четничке победе су приписали комунистима, избомбардовали српске градове и довели комунисте на власт.
Данас смо у сличној ситуацији. Свет је на ивици новог рата, много страшнијег од оног пре 70 година, и веома је важно да Србија сачува војну и сваку другу неутралност. Велике силе знају да су Срби најбољи ратници на свету, о томе је говорио и Наполеон и многи други, и очекивано је да они хоће да нас придобију на своју страну. Али пошто њих покреће само себични интерес, није добро да се сврставамо ни на чију страну. Зато је политика коју води Александар Вучић веома важна. Вучић својом политиком буквално чува биолошки опстанак српског народа.
Критичари актуелног премијера тврде да он уводи партијско запошљавање, подстиче корупцију, издао је Косово...
Па јел премијер треба да зове Шутановца и Сашу Радуловића и да им тражи спискове њихових људи које ће да запосли „равномерно“ као и своје чланове? И да послове намешта пријатељима својих непријатеља? У демократији је легитимно да свако своме намешта. Па јел мислите да сви чланови СНС-а воле Вучића? Зна Вучић колико га воле, а колико су у странци због привилегија. То су закони демократије, коју ја не волим, већ се залажем за теократију. Вучић мора да „нахрани“ све те вукове који су тековина демократије. А што се тиче Косова, па Косово се продавало више од 550 година, и сад је почело да долази до заокрета, управо захваљујући Вучићу. Сад се НАТО пакт додворава Вучићу, јер хоће да га придобију за себе, и заврће уши својим пуленима на Косову, који су до јуче радили шта су хтели.
Не спомињете Прелетачевића, сматрате да је он маргиналан?
Прелетачевић је представник геј лобија. У почетку сам се чудио када сам видео да не силази са насловних страна утицајних медија који промовишу геј културу у Србији, али када сам видео његов спот где он и његов пријатељ промовишу геј бракове и усвајање деце од стране гејева, и то кобојаги на шаљив начин, све ми је било јасно. После првог круга ових избора знаћемо тачно колико има припадника геј популације у Србији – кад се преброје гласови оних који буду гласали за Прелетачевића. Али, то је његово право, то је тековина деморатије и ја не позивам ни на какво насиље према њему и геј популацији.
Ви сте некада подржавали Двери, а сада као да сте се охладили према њима?
Ја сам подржавао Шешеља док је био у Хагу. Годинама сам подржавао Двери јер је то нова генерација младих религиозних људи, интелектуалаца, српских патриота, и очекивао сам да ће они да направе неки искорак и ураде нешто корисно за народ. Али, они ништа корисно не раде, осим пар добрих књига које су објавили. Већ супротно, праве штету тако што нападају онога који највише ради – премијера Вучића. Велика је истина оно што им је Вучич рекао у скупштини: „Кад би ови били на власти, Србија би нестала за десет сати.“ Велике силе могу да спале комплетну Србију и да преко својих медија убеде цео свет да су „Срби извршили колективно самоубиство“, и ови би им веровали.
Мислим да су Двери организација са највећим људским потенцијалом у Србији, али потенцијалом који тавори. Они су као најновији тип Мецедеса С класе који стоји испред куће и нико га не вози, па домаћица не зна шта ће са њим и у њега складишти кисели купус.
Ви сте пријатељ са Бошком Обрадовићем, шта бисте му препоручили?
Бошко је сјајан момак и ја га много волим, али у њему видим Вучића од пре 20 година – галамџију, борца за „правду“. Нема правде у савременом свету и демократији. То је Вучић схватио и променио стратегију, да спашава шта се спасти може. Бошко би могао да буде велики мотор Србије, али би требао да се учи на туђим грешкама. Да сам на његовом месту, извинуо бих се Вучићу за све изговорене увреде и применио бих стратегију коју примењује муфтија Зукорлић – добар са режимом, и трговина са режимом. Било би сјајно када би Бошко подржавао режим и успео да се избори за оно што највише недостаје напретку српске породице, а ту су пре свега кућно школовање и необавезна вакцинација. Мислим да би Бошко могао много да научи од Вучића. Добар пример је Шешељ. Он је видео да га је Вучић надмашио, да води државу на мудар начин и не одмаже му, што је особина мудрих људи. Некада су Шешеља оптуживали што је подржавао Милошевића, а сада се види да је био визионар у том смислу.
Дакле, ви подржавате Вучића за председника?
Ја не подржавам Вучића него концепт који он промовише. Можда ће он сутра да застрани, да скрене са правог пута, али за ово што је до сада урадио, на стабилизацији региона и очувању мира у Србији, Вучић је заслужио да добије Обилића медаљу – медаљу која се додељивала у српској Црној Гори за највеће јунаштво. Вучић је постигао да Србија данас нема ниједног непријатеља у свету. Велике силе се отимају око Србије као младожење око добре удаваче, а Вучих их крчка на тихој ватри и тражи уступке од свих. Знам да је Вучић студирао право, али тамо није учио најважније право – библијско право, односно Божји закон дат преко Мојсија. Мислим да када би се Вучић „апгрејдовао“ на библијско право и научио како да се повеже са Богом, Бог би преко њега могао поново да успостави Душаново царство, много јаче од оног првог.
После овог што сте рекли, многи ће вас оптужити да сте Вучићев човек.
Ја нисам ничији човек, већ само поздрављам кад неко нешто корисно ради. Имам свој приватан бизнис као сељак, живим на селу као наши преци и могу да опстанем у свим условима. Нема потребе да се никоме удварам. Људи могу само да дођу код мене да нешто науче. Али, у овој кљакавој демократији, кад видим колико нико ништа не ради, и онда се појави неко ко ради велике ствари и сви скоче на њега, криво ми је и жао, као кад на улици разбојници нападну некога ко није као они.
Мислим да сви ови који критикују и пљују Вучића треба да стоје мирно кад Вучић пролази, и после тога да му се поклоне до земље и да кажу: „Поштовање!“ Па кад буду урадили само 1% корисних ствари које је урадио премијер, онда нека дигну два прста да се јаве за реч, а до тада треба да буду у мишјим рупама. Извор: Ослобођење