Републичка изборна комисија на предстојећим изборима биће далеко толерентнија према "маштовитим" бирачима него на свим претходним. Наиме, некада није било дилеме - важећи је само онај листић на коме је био заокружен редни број кандидата на председничким изборима или листе на парламентарним.

Ипак, нови правилник РИК-а далеко је толерентанији и дозвољава практично све, ако је јасно за кога се бирач определио. Тако може да црта, шара, исписују пароле, поруке, дописују имена... - Све то може да се ради, али ако се на гласачком листићу определи за једног од кандидата. Оно што успут бирач уради јесте својеврсна порука, али да је желео да његов глас буде неважећи, не би никог заокружио. Тиме смо се руководили приликом израде нових правила - наводи за "Блиц" Драган Радуловић, члан РИК-а. А како се све гласачи на предстојећим изборима могу опредељивати за кандидате да би се њихов глас сматрао важећим? И ту је било неколико промена.

Дозвољено и прецртавање имена кандидата, али...

Као и до сада, грађани који изађу на биралишта гласају заокруживањем редног броја испред имена учесника на изборима. Дозвољено је међутим и подвлачење имена и/или презимена кандидата, као и заокруживање или подвлачење имена или дела имена предлагача кандидата. "Ако је гласачки листић попуњен на начин из кога се може поуздано утврдити за ког кандидата је бирач гласао, он ће бити важећи упркос томе што су имена других кандидата или називи других предлагача кандидата прецртани", наводи се у Правилима о раду бирачких одбора за председничке изборе 2. априла. У њему пише и да је неважећи гласачки листић онај који није попуњен или листић који је тако попуњен да се не може поуздано утврдити за ког кандидата се бирач определио. Дакле, неважећи ће бити онај на коме се гласач определио за више од једног кандидата или њихових предлагача.

Коме иду неважећи листићи?

Гласање на председничким изборима у односу на парламентарне разликују се и по третирању неважећих, односно "белих листића". На изборима за парламент погодују учесницима који су освојили највише гласова, а на председничким њима највише могу и да наштете. Неважећи листићи не припадају никоме, али пошто утичу на излазност, могу и на резултате избора, пре свега на то да ли ћемо новог председника добити у првом кругу. - Неважећи листићи подижу број гласова које мора да освоји првопласирани кандидат да би победио у првом кругу, јер се као квота не рачуна, на пример, 3,9 милиона важећих гласова, него четири милиона листића који се налазе у гласачкој кутији. То у овом случају значи да првпласирани мора да освоји два милиона плус један глас да би победио у првом кругу - објашњава за "Блиц" Бојан Клачар, извршни директор Цесида. Извор: Блиц