Пише: Иван Ристић Иницијални резултати постигнути либерализацијом трговине и инвестицијама нису искоришћени као база за даљи развој и просперитет. Принцип „слаба Србија – јака Југославија“ еволуирао је у принцип „слаба Србија – стабилан Балкан“, што је од постмилошевићевских елита прихваћено као кључно политичко „вјерују“. Без обзира на најблаже речено проблематичну улогу овог историјског догађаја, пред наступајуће изборе не мали број људи призива нови пети октобар, док поједини кругови на њему неуморно раде.

Оно што су комунисти некада били, данас су тзв. антиестаблишмент партије. Окупљају оне који суштински не разумеју природу система, политике и континуитета, али преко њих изражавају протест против постојећег уређења и заговарају ново, на основама испражњеним од националне суштине, и вешто избегавајући одговоре на кључна питања. У томе се препознаје идеолошка истоветност и тоталитарни конструкт који се у либералним круговима брижљиво негује у Србији. Континуитет су одржале организације са јаким дестабилизационим потенцијалом, сличним методама рада и анархистичким портфолијом прекопираним са удаљених меридијана. Некада је то био Отпор, сада су то жуте патке, Други круг и њима сличне групе. Они који су приграбили право да одлучују ко је сендвичар или бот а ко не, и чија је основна дисциплина у животу подсмевање на друштвеним мрежама онима који и не могу и не умеју да им узврате, ударна су снага организација који оспоравају легитимитет институција система и призивају злокобне сценарије. Исти они који нису разумели да пад Берлинског зида не значи нужно слободу за све, данас не разумеју да ЕУ више никада неће бити оно што је била. Било да је облачила мајице са ликовима ратних злочинаца руку окрвављених Србима, или о сопственом народу говорила да је неписмен и заостао, самопроглашена елита је јединствена у једном – оспоравању легитимитета институција система и позивању на насилан сценарио.

Коме је данас нови пети откобар у интересу? Најпре делу либералних елита, који такав развој догађаја виде као једину сламку спаса од нарастајуће патриотске опције у Србији, али и нових међународним околности које им све већим протоком времена све мање иду на руку. Затим, у интересу је њиховим спонзорима из дела међународне заједнице, којима чак и кооперативан званични Београд није кооперативан у довољној мери и у складу са њиховом зацртаном агендом. На крају, у интересу је ретроградним про НАТО политичким снагама, јер нови пети октобар за њих значи голи опстанак на политичкој сцени.

Из петог октобра и свих глобалистичких нуспојава које су уследиле нисмо научили да демократија и изградња институција никада не могу да дођу пре слободе и суверености. Нисмо научили да колико год повод за неке изливе незадовољства био оправдан, поједине организације, организоване и финансиране из иностранства, имају интерес да га искористе и по идентичном сценарију намећу решења која су им по вољи. На крају, нисмо научили да је субјективна и острашћена подела на „пристојну и непристојну Србију“ друштвено конструисана, док се права подела на оне којима је српски интерес испред страног и оне друге, занемарује и потискује из јавног дискурса са јасно дефинисаном сврхом.

Ипак, догодила се једна колосална промена. По први пут је могуће говорити о многобројним негативним странама самог петог октобра и потоњих инсталираних номенклатура без страха од јавног жигосања и осуде. То је добар почетак у смеру мењања свести према патриотском становишту, и то је највредније наслеђе које једна генерација као штафету може да преда другој. Јер зграде, мостови и аутопутеви се изграде, животни стандард се побољша, али урушена национална самосвест и понос једне генерације захтевају надљудске напоре низа наредних, како би се све вратило у пређашње стање. Извор: Видовдан