Правда

Декларацију је до сада потписало више до 200 експерата за језик - лингвиста и писаца, али и активиста, уметника различитих профила из Хрватске, Србије, БиХ и Црне Горе. "На питање да ли се у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији употребљава заједнички језик - одговор је потврдан", пише у Декларацији. Реч је, како се наводи, о заједничком стандардном језику полицентричног типа - односно о језику којим говори више народа у више држава с препознатљивим варијантама - какви су немачки, енглески, арапски, француски, шпански, португалски и многи други... 
Коришћење четири назива за стандардне варијанте - босански, црногорски, хрватски и српски - не значи да су то и четири различита језика", стоји у Декларацији, којом се, између осталог, позива на "хитно укидање свих облика сегрегације и дискриминације у образовним установама, заустављање вештачког раздвајања језика, престанак ригидног дефинисања стандардних варијанти и либерализација језичних пракси." Декларација је чини се најжешће полемике изазвала у Хрватској, па је реаговао и сам премијер Андреј Пленковић рекавши да на тај папир не треба трошити речи, те додао да је хрватски језик дефиниран Уставом и један од службених језика Европске уније. "Како бих то подржавао? Ко то може подржати у Хрватској?", запитао је Пленковић. Пленковићевом ставу се придружио и бивши министар, ХДЗ-овац Златко Хасанбеговић, који је оценио да је Декларација "Вуковски вапај југословенских националиста за згубљеном домајом". Жучну расправу поводом поменуте декларације синоћ су на ХРТ-у водили новинар и публициста, уредник портал Аутограф.хр Драго Пилсел и директор Института за хрватски језик и језикословље Жељко Јозић. И док је Пилсел жестоко бранио Декларацију, Јозић је оценио да је реч о нечем отпуно непотребном и елаборирао зашто се ниједан од навода те декларације не може односити на хрватски језик. Између осталог, рекао је и да они који користе хрватски језик никада нису имали и немају језичке "империјалне претензије". Иначе, Јозић се протеклих ана више пута изјашњавао о Декларацији о заједничком језику, па је тако једном приликом рекао да му се чини да је тај папир подигао доста незаслужене бура. Врло бомбастично најављена уз потписе бројних новинара и уметника из подручја књижевности, филма и позоришта "с ових простора" сама је Декларација својеврстан одговор на сасвим примерено обележавање 50. годишњице Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика на чијем је трагу, како неки од покретача истичу, премда то није тачно, сматра Јозић.. Чини му се, каже, да је Декларација о заједничком језику на трагу Бечкога књижевног договора који је потписан пре 167 година управо 28. марта 1850. године јер и један и други документ полазе од исте претпоставке: Хрвати и остали народи говоре заједничким језиком. У Декларацији о заједничком језику сви говоре тим заједничким језиком, али он нема имена премда би се сваком кориснику оставила могућност да сватко свој језик именује како жели, каже Јозић и констатује да "као да то сада није случај". Подсетио је да је на последњем пописту становништва 2011. сваки се грађанин РХ могао да изјасни којим језиком говори па је тако 95,60 одсто њих за свој матерински језик одабрало хрватски, а више од 10.000 држављана РХ одабрало је назив хрватско-српски или српско-хрватски. "Исто тако је право сваке државе да се према службеноме називу свог језика одреди у својим темељним документима, попут Устава, и да га назове онако како мисли да је у складу с вољом већине својих грађана". Најзад, Јозић мисли да је реч о потпуно промашеној акцији која ни на који начин не може да утиче на чињеницу да је у Хрватској службени језик хрватски те да је хрватски језик службени језик Европске уније. Игор Штикс, један од потписника, објашњава: "Није циљ Декларације да позове на стварање јединственог језика, већ управо супротно, Декларација каже да је реч о полицентричном језику чије богатство прожимања треба пустити да се слободно развија". Штикс каже да Декларација устаје против националистичких манипулација језиком и идеје да се језици нужно морају раздвајати како би се учврстили одвојени национални идентитети, да се народ и језик морају подударати, те сматра да је то непотребно и да је богатство сва четири језика у чињеници да деле заједничку лингвистичку основу. Упитана да прокоментира Декларацију, министарка културе Нина Обуљен Коржинек за загребачки Јутарњи лист каже да није поближе упозната са Декларацијом те да јој није јасно у којем смеру иде та иницијатива. "Недавно смо прославили велику годишњицу Декларације о хрватском језику па претпостављам да је ово политичка иницијатива која се и на то односи", рекла је она и додала да у сваком случају, као што се зна кроз историју, Хрвати су говорили и писали на хрватском језику, а хрватски књижевници су одувек говорили да пишу на хрватском језику када је хрватски језик постао службени. "Питање заједничког језика је политичка конструкција која је дошла с једном државом ''45. године и никада заправо у стварности није заживела. Он се називао хрватско-српским језиком, али сви смо ми у школи учили хрватски и писали смо на хрватском. Није ми јасно који би циљ био данас покретати такву иницијативу", рекла је Обуљен. Декларација је, објашњава један од њених иницијатора, београдски писац Владимир Арсенијевић, настала као резултат серије регионалних конференција које су се одржавале под називом "Језици и национализми", а "покренуте су с осећајем да се налазимо у неприродном стању у региону где идентитетске политике доминирају над лингвистичком науком". Удружење Крокодил, коју води Арсенијевић, пројекат је из којег се изродила Декларација покренута је у сарадњи с партнерима, сплитским Удружењем Курс, ПЕН Центром из Сарајева те подгоричким Центром за грађанско образовање. Арсенијевић каже: "Крајњи циљ не само декларације, већ и шире иницијативе, јесте да се смањи и заустави штета коју непрестано производе националистичке идентитетске политике у регији. То је можда највидљивије у образовању у БиХ, у том пројекту ''две школе под једним кровом'', заправо пројекту производње будућих непријатеља." Према писању Вечерњег листа, део хрватске јавности није желео да коментарише Декларацију јер, како се наводи, не жели да прави рекламу њеним ауторима.штре реакције Главни секретар Матице хрватске Зорислав Лукић рекао је да је Матица и утемељена због заштите и промоције хрватског језика. "За Матицу је хрватски језик самосталан. За нас не постоји језик у који би хрватски језик требао или могао ући", казао је Лукић. Саборски заступник и лингвист Бојан Главашевић који на конференцији "Језик и национализам" у Подгорици није потписао Декларацију. "Нисам је потписао будући да обнашам политичку дужност. На конференцији сам учествовао као научник. И припремне конференције и сама Декларација пре свега су позив на одвајање национализма и политике од знаности. Да сам као званичник потписао Декларацију, она би добила димензију политичког програма, а то је нешто што никада није био циљ ни поента", рекао је Главашевић. Регионална конференција кренула је још прошле године дебатом у Подгорици, затим је одржана и у Сплиту, а онда преко Београда - све до Сарајева, босанскохерцеговачкога средишта где се управо и појавила идеја за Декларацијом. А онда је уследио посао на којем је неко време радила и група експерата. Штефица Галић, уредница хрватског портала Тачно.нет, међутим, каже да је Декларација изузетно важан потез. "Сматрам да не треба пристајати на све веће националистичке поделе, како сутра наша деца не би била непријатељи једни другима, да се - наравно - разумеју, као што се и ми до сада разумемо и да се укидају две школе под једним кровом. Да језик поново буде оно што ће нас спајати, а не раздвајати", навела је Штефица Галић. Свој потпис на Декларацију о заједничком језику одмах је дао и професор на сарајевском Филозофском факултету Енвер Казаз, који каже да Декларација онемогућава свеприсутни лингвистички национализам. "Језик је гносеолошки, креативни елемент људскога духа, а не средство политичких идеологија. Поготово не би смео као средство комуникације да буде средство дискриминације и асимилације. Разлог за потписивање Декларације је у томе да ако пишете на том језику, не дозвољавате да га угрожавају идеологије", рекао је Казаз. Иначе, Декларацију су, између осталих, потписали Предраг Луцић, Сњежана Кордић, Есад Бајтал, Ханка Вајзовић, Борис Дежуловић, Филип Давид и бројни други, а она би, како се сматра, могла бити одличан повод за промену језичких политика - без национализма. Извор: Танјуг