Наводи се да су таква подручја Србија, са Косовом, Црна Гора и Македонија.
У анализи објављеној под насловом "Русија удара у осиње гнездо на Балкану", Стратфор тврди да ће Москва наставити да користи поделе на Балкану који "представља позорницу за надметање многих светских сила".
Овај институт предвиђа да ће подстицањем тензија у региону, Кремљ изазвати низ кризних ситуација које Запад неће моћи да смири.
Стратфор у анализи подсећа на историју Балканског полуострва која је, како наводи, обележена борбом најјачих светских сила за утицај.
- За време Југославије утицај Русије био је неупитан, али се распадом земље 1991. године, почео смањивати да би данас имали ситуацију у којој су балканске земље углавном под доминацијом Запада. Међутим, како се продубљују поделе у Европској унији и јача несигурност унутар НАТО-а, Москва свој фокус опет окреће региону Балкана - наводи се у анализи Стратфорда, коју је објавио Бизнис инсајдер.
Указује се да растуће тензије у региону руској влади повољну прилику за јачање утицаја.
У последње две године, према Стратфору, расте утицај Русије у Србији, која жели да осигура чланство у Европској унији.
Посебно се то види на примеру медија, и невладиних организација које су од свега неколикко нарасле на више од 100 од 2015. године, наводи Стратфор позивајући се на податке Центра за евроатлантске студије у Београду.
Такође, указује се, јачају и војне везе између две земље.
"Србија ће добити на поклон од Москве шест борбених авиона Миг-29 и десетине тенкова и борбених возила у наредном периоду".
Косово, анализира Стратфор, кокетира с идејом да своје снаге безбедности претвори у праву војску, што је додатно појачало тензије, па су САД и НАТО запретили да више неће штитити Косово ако до тога дође.
Власти у Приштини страхују да због подела у ЕУ-у и нове администрације у Вашингтону, Запад неће бити посвећен суверености Косова па би Русија могла да искористи кризу између Србије и Косова.
- Москва је тренутно под оптужбом да је то покушала и у Црној Гори која ју је оптужила да стоји иза завере и покушаја атентата на премијера Мила Ђукановића. Русија је одбацила оптужбе за заверу те је црногорску владу оптужила за намерно оцрњивање. Но, нови избори 2018. години могли би дати Русији нову шансу да посије семе раздора у крхкој влади Црне Горе - стоји даље у анализи.
Референдум о независности Републике Српске, који председник Милорад Додик намерава да распише наредне године, такође може повећати шансе Москве да ојача свој утицај на том простору.
- Сам Додик не крије своју повезаност с Кремљом - наводи се.
И Македонија је, како се наводи, на удару руске кампање дезинформисања.
"Руски министар спољних послова оптужио је ЕУ и САД да подржавају сепаратистичке покрете албанске мањине која чини 25 посто македонског становништва у 'циљу стварања велике Албаније'".
Анкете, међутим, показују да би се већина Македонаца за помоћ пре окренула Русији него Западу. Стратфор констатује да нису све земље у региону прихватиле руски утицај, а као пример се наводи Хрватска, која је чланица ЕУ-а и НАТО-а.
Хрватска се, како се наводи, активно борила да спречи Русију и утицај њених медија на своју земљу.
- Исти је случај и с Албанијом која је такође у НАТО-у - наводи се у анализи.
Руска влада, чини се, не гаји илузије да ће придобити балканске земље на своју страну, али она балканску регију види као кошницу коју може уздрмати и створити кризу коју ЕУ и НАТО не би могли обуздати, наводи се у анализи агенције Стратфор. Извор: Танјуг
