- Враћања имовине јеврејској заједници није било од 2014, иако постоји неколико таквих захтева -оценио је Стејт департмент.
У сегменту медијских слобода у извештају за 2016. спомиње се напад на новинара Анту Томића, притисак владе на рад Савета за електронске медије. Спомиње се да је тада новоизабрани потпредседник Сабора Иван Тепеш предводио марш између пет до седам хиљада људи у Загребу против одлуке Савета за електронске медије да на три дана прекине емитовање телевизије З1 због говора мржње против Срба.
- Неки од демонстраната салутирали су усташким поздравом - наводи се.
Стејт департмент наводи да је "представник за медије у ОЕБС- у извештају након посете Хрватској написао ''да ниједан високи политичар из владајуће коалиције није осудио јасан покушај - темељен на сировој етнополитици - узнемиравања и застрашивања независног регулаторног тела за медије''".
У контексту антисемитизма спомиње се фудбалска утакмица између Хрватске и Израела на којој су се узвикивали усташки поздрави, као и одлука јеврејских општина да бојкотују званичну комеморацију у Јасеновцу из незадовољства према владином умањивању злочина усташког режима. О дискриминацији по националној и верској основи спомиње се дискриминација према Србима и Ромима.
- Број пријава дискриминације и говора мржње према Србима нарастао је - пише у извештају. Наводи се да је дискриминација према Ромима и социјално искључење Рома и даље проблем у Хрватској где влада низом мера потиче њихово запошљавање, школовање и стамбено збрињавање. У извештају се наводи да је хрватска влада предузела важне кораке у циљу кривичног кажњавања појединаца који крше људска права. - Први пут у модерној историји извештај омбудсмана (за 2015. годину) одбачен је на темељу садржаја - наводи Стејт департмент и додаје да је тај извештај садржао случајеве говора мржње, кршења права мањина и ограничења медијских слобода. Претрпани затвори, спорост правосуђа, нерешена питања враћања имовине, политичко уплитање владе у рад агенција за људска права, нека су од подручја на која се упозорава за 2016. у Хрватској. Наводи се да забринутост у ефикасност хрватског правосуђа и право на доступност правде буди 520.000 нерешених случајева на домаћим судовима. Извор: Танјуг
