Кина је објавила у суботу да ће ове године повећати свој војни прорачун за око 7 посто, што је најмање повећање од 2010. године. Међутим, упркос и даље астрономској цифри, војни званичници сматрају да то није довољно, а главни разлог је - Доналд Трамп.
Амерички председник најавио је "највеће јачање америчке војске у историји", и чак саопштио да ће у осталим секторима смањивати буџет како би што више новца одвојио за модернизацију и повећање војних капацитета.
- Многи људи у војсци неће бити срећни због овога - рекао је овој агенцији извор повезан са високим кинеским официрима.
АП наводи да ће овогодишњим повећањем од 9,7 милијарди долара укупни војни буџет Кине по први пут пробити границу од билион јуана или 145 милијарди долара.
Ројтерс наводи да "неки у Кини врше притисак да се овогодишњим војним буџетом пошаље снажна порука" у тренутку када администрација новог председника САД Доналда Трампа предлаже повећање давања за војску од десет одсто у 2017. и када се јавља забринутост око потенцијалних спорова Кине са САД у вези са Јужним кинеским морем и статусом Тајвана. Аналитичари очекују да ће Кина додатно повећати улагања у војску. Утицајни таблоид под државним утицајем "Глобал тајмс" позвао на повећање буџета кинеске војске за најмање десет одсто како би се одговорило на неизвесност коју је донео Трамп. Међутим, портпарол Свекинеског народног конгреса Фу Јинг је одбацио ту могућност: - Ми смо земља у развоју. Постоји велика разлика у могућностима између Кине и САД.
У току је нови хладни рат са новим противником
Трампове непријатељске изјаве упућене Кини претходних месеци јасно су показале у ком смеру ће ићи америчка спољна политика. Оштре изјаве о Јужнокинеском мору забринуле су светску јавност, имајући у виду да су на само неколико стотина километара једни од других удаљени амерички и кинески разарачи под пуним наоружањем. Пацифик никад није био врелији, а упркос "малом" повећању војног буџета, кинеска војска је одавно реформисана и представља можда и највећу претњу америчкој неприкосновености у том делу света. Кина је пре свега неколико месеци демонстрирала силу лансирањем моћне суперракете која је на ивици свемира, на висину од око 100 километара, допремила летелицу кодног назива ДФ-ЗФ. Нова кинеска летелица може носити атомску бојеву главу и за њу америчка војска још нема противоружје. Ново чудо кинеске војне технологије, чији лет координира специјални сателит, јер плови на граници између свемира и атмосфере, може летети брзином већом од десет хиљада километара на сат. Кина је тим успешним експериментом учинила, како тврде амерички војни стручњаци, "дивовски искорак" у трци са САД и Русијом. Пекинг контролише скоро читаво Јужнокинеско море, градећи вештачка острва која се свакодневно милитаризују. Тиме не само да има војну контролу над стратешки непроцењиво важним регионом, већ уједно и контролише један од финансијски највреднијих морских путева, кроз који се годишње обави трговина вредна неколико трилиона долара. "За пола сата може да разори цео Лондон"
Након што је пре тога успешно испробана, како је описују амерички војни аналитичари, застрашујуће снажна ракета с нуклеарном бојевом главом, која, према проценама, за пола сата може разорити цео Лондон, јасно је да Кина у многим војним елементима не само да сустиже него и престиже САД. Кина је још 2007. показала да располаже оружјем којим може да разори станице у свемиру, па није чудно што су се у Пентагону и Вашингтону упалили аларми. Уз то, Кинези имају бројчано највећу војску на свету од 2.285.000 војника те 795.000 цивила, 6.545 тенкова, 5.048 авиона, 972 ратна брода и 6.500 нуклеарних бомби. "Сукоб са Америком није фикција"
Рат Кине и Сједињених Америчких Држава током мандата Доналда Трампа "није само слоган" него постаје "практична стварност", изјавио је пре неколико недеља високи званичник кинеске војске. Изјаву је објавио сајт кинеске Народне ослободилачке армије, као одговор на агресивну реторику нове америчке администрације против Кине, пренео је британски "Индепендент". Сајт је заправо пренео став кинеске Центалне војне комисије, која има целокупну контролу над војском. Званичник је позвао и на ангажовање војске у напетом региону јужних и источних кинеских мора, као и да одбрамбени ракетни системи покрију Корејско полуострво. Кинески генерал, чије име није наведено, истакао је да би Американци требало да поново размотре своју стратегију у азијско-пацифичком региону. Кина ће се прилагодити светској револуцији ратовања
Уместо на квантитет и бројност копнене војске, Си Ђинпинг је заједно с кинеским војним стратезима одлучио да се од сада све снаге усредсреде на развој авијације и морнарице и стварање мање, али супермодерно наоружане и мобилне војске. Тада ће таква војска моћи да испуни нови, велики задатак: уместо фокусираности на одбрану, кинеска војска мора бити способна да интервенише далеко изван својих граница. Или, како је то дефинисао генерал Чен Зоу, "Кина мора да се прилагоди светској револуцији ратовања". Председник Кине Си Ђинпинг неколико пута је понављао да његова земља нема намеру да буде светска суперсила, те да је главни и једини циљ Кине економски раст и искорењивање сиромаштва, које је и даље највећи проблем најмногољудније земље на свету. Међутим, Кина је и те како посвећена регионалној контроли. Ипак, константне варнице на релацији Вашингтон-Пекинг указују да ће "змај са истока" морати да се супротстави новој агресивној Трамповој политици. До сада је Кина то успешно чинила, али питање је до чега би све могло да дође уколико Америка интензивира присуство у Пацифику или чак покуша да својим разарачима зађе међу кинеска вештачка острва. Ђинпинг важи за смиреног и изузетно паметног стратега, али највећа непознаница и претња је импулсивни Доналд Трамп. Управо због тога нико не може да гарантује да до неке врсте сукоба не би могло да дође. Извор: Блиц/Forin polisi
