Правда

Пише: Ђоко Кесић Али стићи ћемо ми њих. Према постојећој евиденцији у Србији живи око седам милиона Срба, у свету тренутно је око пет милиона, али број добровољних економских миграната из Србије свакодневно расте. Други важан податак који такође брине је да су Срби шеста нација по старости у Европи. Овим питањима пре неки дан бавила се и Српска академија наука и уметности, што охрабрује, јер бројна су питања од националне важности која су до сада заобилазила најумнију кућу у Србији. Охрабрују енергија и одговорност њеног председника Владимира Костића, који је недавно саопштио да ће САНУ, наравно саветодавно, учествовати у свим важним државним и националним питањима и одлукама.   Просечна старост становништва у Србији је 43 године, а друга тамна страна ове медаље је да смо између 2002. и 2011. изгубили готово пола милиона становника, 160 локалних самоуправа има негативан природни прираштај. Сваке године земљу напусти око 15.000 становника,а стратегија Владе Србије за подстицај рађања, донета 2008. није дала никакве резултате. Због тога је актуелна Влада Србије формирала Савет за популациону политику, јер у Србији годишње умре више него ли се роди око 20.000, прост рачун саопштава да Србију сваке године напусти око 35.000 становника. Ови проблеми нису нови, траје то већ деценијама, а ово би у сваком случају морала бити вододелница сваке политике и владе, јер свима је у јавном говору национални интерес на првом месту, а у пракси ништа не чинимо. Другим речима, било која власт да се не хвалише успесима, уколико не заустави ове смртне трендове. Србија полако али сигурно умире, само је то извесно, све остало је под сдумњом. Председник САНУ Владимир Костић опомиње да “Србија извози сопствену будућност, удео образованих међу онима који одлазе из земље 11 пута је већи него седамдесетих година прошлог века. Па и Нушића су мучили ови популациони и национални проблем:”Пре рата (Првог светског) све је било дугачко – и коса и сукња и брак. После рата, све је постало кратко и коса и сукња и брак”, писао је велики писац. Међутим, како примећује историчар Предраг Марковић “у Првом светском рату Србија је изгубила око 1,3 милиона становника, а мање је познато да је до 1931. рођено више деце него што је у рату изгинуло људи”. Зашто је она Србија била боља од ове, зашто Српкиње у Србији у просеку најмање рађају, мање него Ромкиње, Шиптарке, Хрватице, Мађарице,...? Одговора је много, ни један проблема није не решиц. Међутим, Срби све то само посматрају и повремено наричу као бабускаре. Истина о свему је много лакше писати него конкретно урадити, у запуштеној земљи где је све девастирано, па и национална свест. Где су бивши хегемони? Сви би волели да се створе економски друштвени услови да млади и образовани остану. То је могуће ако направимо праву државу и снажну привреду. Млади су сумњичави, вероваће у то кад се то догоди. Можда би и веровали кад би свако од нас урадио за Србију оно што може, или да је, рецимо Министарство иностраних послова после срамотног монтирања “државног удара” у Подгорици, ангажовало адвокате и активно се укључило у одбрану “терориста”, да је недељно обавештавало нацију шта се тамо догађа. Уосталом, Срби у Ц.Г. и Српска православна црква у Црној Гори одавно имају статус непријатеља, а Србија ћути и гледа Мило своје “топове” храни српским “месом”. Сад ће и Његоша протерати, па и нама и њима биће све дозвољено. Био бих некако мирнији да држава Србија паметније, а не политички спорадично, брани интересе Срба у Хрватској. Јесте, тамо се вратио усташлук још пре 1991. али Србију то не спутава да буде мудрија, вештија и искренија у одбрани Срба у Хрватској. И данас као петао пред парење, заскочи се на говорницу неко од политичара у Београду и саопштава нам како се “усташлук повампирио”. Ма немој? Они мисле да је то довољно, и да смо ми задовољни њиховим учинком? Питам зашто је Руска национална телевизија послала своју екипу да извештава о угрожености једног њеног држављанина у монтираном Подгоричком процесу. Па ми у целој причи више помажемо режим у Подгорици него Србе у Црној Гори. Било би утешно да није тачно, али на жалост, Србија је годинама ћутала док су Србима у БиХ одузимали дејтонска овлашћења. Мирно су гледали како је Стјепан Месић, као председник Хрватске потрошио цео један мандат доказујући “да је Република Српска геноцидна творевина”. Волео бих да смо бар од њега нешто научили. А нисмо. Нисмо научили ни да мрзимо. Волео бих да смо активније укључени у распад Македоније, не да палимо нове пожаре него да знамо шта је са Србима тамо. Срби су и тамо шиканирани, са свештеницима СПЦ македонска држава поступа као с јеретицима, хапсе их, малтретирају, шиканирају, једнако као и у Ц.Г. Комшије признају Косову, подржавају Шиптаре да се уселе у УНЕСЦКО,хвале Србију као доброг суседа, а Србија ћути као ћорав створ на сред пута за Недођију. Уосталом, Срби су уградили много шта у ову македонску државу. Не верујем у то, али немам ништа против “Србије на европском путу” под условом да нам то помогне да направимо правну државу. Ако би се бавили логиком, сумњиво је што је на “путу који нема алтернативе” од свих земаља Западног Балкана Црна Гора највише напредовала? Па где води тај пут, којем је Милова приватна држава главни крајпуташ, мора да је неко помешао путоказе? Није логично што слепо слушамо Светску банку и ММФ, који кажу – све продати – од ораница до концесије за аеродроме “Никола Тесла”. Не опомиње нас ни сазнање да то “све” неко једва чека да купи, ко је у овој скривалици аматер, а ко подлац? Нема логике да је Млађан Динкић И даље најмудрији државник јер се поштује његова доктрина да странце треба платити да би уложили у Србију десетак милиона евра. Можда би у Немањину 11 ваљало кришом унети Аристотелову логику о путевима сазнања,више примерака, увести обавезно штиво у сваку канцеларију, уз напомену “Забрањено Аристотелом брисати прозоре и слично… Да ли ви верујете у ваљаност овог аспирина?

Извор: Правда