Никада као последњих месеци, друштвене мреже нису коришћене толико интензивно у некој предизборној кампањи. Интернет кампању користе готово сви кандидати у мањој или већој мери. Интернет тим Саше Јанковића је пре званичног почетка кампање на Твитеру усталио хештагове #безстраха и #апел100 и по томе се присталице овог кандидата препознају. Вук Јеремић је увео праксу да сваку трибину на којој говори уживо преноси на свом фејсбук каналу, а касније од инсерата монтира кратке спотове које опет емитује на Фејсбуку и Твитеру.
Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић каже да тренд копирања Доналда Трампа широм света није чудан. Када је реч о појачаним активностима председничких кандидата на друштвеним мрежама, он истиче да пратимо амерички тренд, али да је утицај тога прецењен. Код нас је овај вид промоције, како наглашава, тек у повоју. Корисници интернета не представљају репрезентативни узорак.
- Јеремић, рецимо, доста полаже на националну опцију, а то су шире масе. По образовању и по статусу, друштвене мреже нису најбоље средство да се допре до њих. Интернет може да буде део кампање, никако ослонац. Није сигуран пут ка добром резултату - наводи Пејић.
Лидер СНС Александар Вучић представио је доста другачије спотове од оних на које смо навикли, а који су углавном били монтирани од инсерата са митинга и других догађаја на којима се Вучић појављивао.
- Вучић је еволуирао и као личност и као политичар и то се види и у кампањи - рекао је он.
Пејић сматра да је увек боља креативна имитација од буквалне. Узети идеју је, како каже, у реду, али је треба прилагодити условима, поднебљу, менталитету.
Новост у кампањи представљају и мајице и плакати са ликом Саше Јанковића на којима пише "воте фор хопе", идентичне онима које је својевремено штампао тим Барака Обаме. Стручњаци кажу да међу Јанковићевим гласачима има много оних који говоре енглески, али колико је то добро толико је и лоше, јер је усмерено на највише десетак процената популације. Мирослав Шутић, стручњак за маркетинг, каже да данас све на нешто личи, да је копирање логично, као и да оно не мора да има пејоративни смисао. С друге стране, врло често ствари копирамо на погрешан начин. - Глобална комуникација и глобални трендови су допринели том копирању. Уколико тиме добијамо у естетском смислу, није лоше. Занимљиво је, међутим, како су се сви кандидати веома брзо прешалтали на интернет. Мреже диктирају глобалну комуникацију и оне су неминовне. Данас их 50 процената грађана користи, 50 процената не. Зато локал треба да буде покривен неким другим видовима комуникације - истиче Шутић. Он наводи да се популизам у кампањи и ријалити понашање добро примају и у САД и код нас. - Негирамо класичне институције, све постаје естрада, ријалити. Трамп је познат по томе, а имамо и код нас Војислава Шешеља са сличним стилом - наводи Шутић. Када је реч о порталима путем којих се углавном пласира негативна кампања о кандидатима, и то смо преузели од других. - Услед огромног протока тачних и нетачних информација, људи губе интересовање. С друге стране, наш народ је склон да саосећа с неким кога други нападају, па може доћи и до контраефекта - закључује Владимир Пејић. Није све спојиво када су у питању друштвене мреже, наводи Мирослав Шутић. - Уколико би рецимо Богољуб Карић са салатом изашао на друштвене мреже, које су довеле до естетског напретка, то би било контрапродуктивно и изазвало би спрдњу и подсмех. Циљна група којој је салата упућена није на мрежама - истиче Шутић. Извор: Блиц
