Француска, Немачка, Шпанија и Италија желе да предњаче. То је јасно већ самим тим што Пољска премијерка није позвана на самит. "Можда је то најбоља слика те 'различитости'", коментар је Дојче велеа. Будући концепт Европске уније морате замислити као јеловник у ресторану, покушао је да објасни ситуацију један дипломата ЕУ у Версају: "Свако тражи оно што му се допада, и што може да свари". Земље ЕУ би убудуће требало да саме одлуче на којим политичким пољима ће тешње сарађивати. Тако ће бити формиране групе држава које ће се кретати различитим бзинама. Тај концепт је до сада код мањих држава стварао бојазан да би могле да буду остављене на цедилу.

Различите брзине

"Идеја диференциране Европе, Европе различитих брзина, дуго је стварала велике отпоре. Али, данас се та идеја намеће. Или ће Европа експлодирати", рекао је домаћин самита на ком су учествовала руководства четири земаље, председник Француске Франсоа Оланд, у интервјуу за европске листове. Учесници састанка, немачка канцеларка Ангела Меркел, италијански прелазни премијер Паоло Ђентилони, премијер Шпаније Маријано Рахој и домаћин Оланд били су сложни у оцени да концепт "диференциране Европе" може бити излаз из кризе ЕУ. "Морамо имати храброст и омогућити да неки предњаче", рекла је Ангела Меркел у Версају. "Различите брзине су неопходне", нагласила је немачка канцеларка и додала да принуде, ипак, не сме бити.

Спор око азиланата

Планиран излазак Велике Британије из Европске уније додатно је заоштрио кризу. Али, она је постојала и раније, сматрају дипломате ЕУ. Када су земље Источне Европе у јесен 2015. одбиле да спроведу у дело већински донету одлуку о расподели избеглица, било је јасно да је Европска унија "стигла до граница својих могућности". Сада одлазећи француски председник Франсоа Оланд, како каже, жели да реши ту блокаду. ЕУ би према његовом мишљењу морала да буде пре свега бржа и ефикаснија. "Европа поступа најчешће исправно, али прекасно, увек прекасно", каже Оланд. Он се пожалио да свака жеља следи своје непосредне интересе. Европској унији је, вели, потребан нов дух, иначе ће она постати разводњена и на крају пропасти. Немачка канцеларка Ангела Меркел то види слично као и Оланд. "Ми смо у тешкој и нервозној фази", рекла је, "Европска унија је дело мира – а он може да се нађе у опасности брже него што се мисли". Италијански председник се, сходно највећем проблему своје земље, заложио за заједничку азилну политику. Он сматра да се свих 27 држава морају бавити темом миграције.

Тежиште на одбрамбеној политици

Први заједнички пројекат, како воледа се називају, "коалиције вољних" би требало да буде одбрамбена политика. Након што је Велика Британија решила да напусти ЕУ, већина земаља те заједнице хоће да боље координише своју одбрамбену политику и да формира заједнички главни штаб. Но, дипломате ЕУ су потврдиле да неће бити стварана европска армија, јер би могла бити погрешно схваћена као конкуренција НАТО пакту. И председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, у својој Белој књизи објављеној прошле недеље наглашава да је први пројекат "диференциране Европе" – безбедносна политика. Око тога је успела да се сложи већина земаља ЕУ. "Претња коју представљају Русија и међународни тероризам као и ново изолационистичко понашање Трампове владе у САД траже европски одговор", сматра Јункер. Портпарол Европске народне странке у Европском парламенту Михаел Галер, рекао је да се ЕУ налази на путу ка "одбрамбеној унији": "Земље које то хоће, већ могу да о томе донесу одлуку квалификованом већином, а да при томе не морају бити измењени Лисабонски уговори", изјавио је Галер у Бриселу. По његовим речима, бар ће о заједничком финансирању пројеката наоружавања и војних операција моћи да се брже одлучује.

Отпор из "Вишеграда"

На предстојећем рођенданском самиту ЕУ у Риму крајем марта Оланд и Меркел ће покушати да убеде друге шефове држава или влада да од досадашњег изузетка начине – правило. Одговарајући концепт би требало да буде готов пре почетка самита. Али, тај план више не важи. Сада би требало да почне права дискусија која ће бити окончана крајем године. Отпор томе пружају пре свега четири "вишеградске" државе – Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка. Пољска премијерка Беата Шидло је прошле недеље рекла да би ЕУ у Риму морала да донесе конкретан пројекат реформе, те да "различите брзине" не смеју довести до изопштавања одређених земаља. Беата Шидло иначе није позвана у Париз иако се налази на челу пете по величини земље ЕУ. Дипломате ЕУ у Версају сматрају да је разлог можда у томе што Пољска настоји да спречи нови избор Доналда Туска за председника Савета ЕУ. Пољак Туск је у Пољској опозициони политичар, али га немачка канцеларка Меркел и председник Француске Оланд подржавају. Осим тога, ЕУ управо води поступак против Пољске у којој види повреде принципа правне државе. Извор: Дојче веле