Како наводи “Wall Street Journal” америчка администрација разматра војни напад против Северне Кореје. Амерички званичници су указали на могуће војне димензије њихове стратегије у недавним разговорима са савезницима, указујући на то да је планирање у поодмаклој фази.
“Conservative Daily Post” је објавио да, према речима извора блиског Белој кући, на самиту у фебруару између председника Трампа и јапанског премијера Шинзо Абе, расправљало се и о изјавама да се тренутно разматрају све опције за поступање са Северном Корејом. Средином фебруара је заменица саветника за националну безбедност Кејтлин Троја Мекфарланд, упитала званичнике националне безбедности о предлозима америчке политике ка Северној Кореји.
Током расправе Одбора за оружане снаге у Сенату у децембру, сенатор Линдзи Грејем је открио, да је рекао да намерава да уведе овлашћење за употребу војне силе да обезбеди председника са законским одобрењем за превентивно заустављање Пјонгјанга у завршетку развоја његовог ИЦБМ-а.
Током говора почетком ове године, Ким Џонг Ун је тврдио да је његова земља спремна да почне тестирање интерконтинентални балистичких ракета које имају потенцијал да достигну САД.
Северна Кореја тестира балистичке ракете последњих неколико година, а недавно је појачала учесталост. 2016. године Северна Кореја је обавила два нуклеарна теста и лансирала неколико ракета да изазове међународни гнев. Многи стручњаци за контролу наоружања верују да би до 2020. године Северна Кореја могла имати капацитет да лансира минијатурни нуклеарни уређај на ИЦБМ, са дометом да удари бар западну обалу. Могла би имати ту способност и раније.
Прошлог фебруара је Северна Кореја лансирала сателит у свемир, што је нашироко схваћено као тестирање техологие балистичких ракета дугог домета. Тест је указао да је Северна Кореја на ивици да развије ракете које би могле ности око 600 кг бојевих глава неких 11.000 км. Верује се да је Пјонгјанг у стању да монтира нуклеарну бојеву главу на балистичке ракете, али је способност да се минимализује нуклеарни уређај доведена у питање.
Тензије на корејском полуострву су се недавно појачале, нарочито након што је Пјонгјанг извео тестирање балистичке ракете 12. фебруара– прво откако је амерички председник Доналд Траммп преузео дужност. То је снажно осудио Савет безбедности УН-а. Чак је и Кина рекла да ће обуставити увоз угља из Северне Кореје до краја године, као одговор на тестирање. Ова земља много зависи од Кине, која је снабдева са већином хране и енергије и чини више од 70 одсто укупног обима трговине Северне Кореје.
Због повећаних тензија око ракетних проба, оружане снаге САД-а и Јужне Кореје су покренуле низ годишњих вежби са неколико стотина хиљада војника. САД ће такође ангажовати носач авиона USS Carl Vinson, Ф-35 и бобардере Б-1Б и Б-52 током вежби. Амерички секретар за одбрану Џејмс Матис је рекао јужнокорејском колеги Хан Мин-Коу да САД “остаје непоколебљива у својој намери“ да одбрани Јужну Кореју. Он је упозорио да би сваки севернокорејски напад на САД или њене савезника био поражен и свака употреба нуклеарног оружја би наишла на “ефикасан и надмоћан“ одговор.
Вежба “Foal Eagle” ће трајати два месеца, до краја априла. Овај тренинг је уследио након тврдњи Сеула да је Пјонгјанг планирао убиство Ким Џонг-нама у Малезији. Северна Кореја је у више наврата осудила вежбе као припреме за напад.
28. марта влада Северне Кореје је формализовала куповину земљишта за инсталацију ТХААД система. Прошле године су се САД и Јужна Кореја договориле да заједно изграде одбрамбени рактетни систем. И Русија и Кина су говориле против ТХААД-а, наводећи да ће они настојати да интензивирају своје противљење овом систему одбране. Пентагон има више од 75.000 војника са седиштем у Јапану и Јужној Кореји. Јужна Кореја угошћава њих 28.000.
Нема сумње, САД има способност за неочекивани први удар који може оборити нуклеарну инфраструктуру користећи невидљиве авионне и крстареће ракете. Америка може ограничити употребу силе само на нуклеарни програм у нади да ће спречити ескалацију или да може спровести операцију великих размера да уништи војни потенцијал и промени режим. У овом другом случају, америчке снаге у Јужној Кореји ће постати мете за осветнички напад у рату широких размера.
Конвенционални напад на Северну Кореју би готово сигурно ескалирао у рат. Пјонгјанг има војску од 1,1 милион војника, укључујући и корпусе механизоване пешадије, артиљеријски корпус, оклопни корпус и неколико пешадијских корпуса. 13.000 комада артиљерије је распоређено дуж демилитаризоване зоне, 50 км од Сеула.
Можда је брза, победоносна војна акција најбољи начин да се САД уједини како текуће унутрашње борбе између про-Трамп и анти-Трамп снага и таласи скандала ударају медијске наслове. Кина је тврд орах, а операција против Ирана ће захтеваи велику уплетеност. Међу земљама које су непријатељски расположене према САД, Северна Кореја је најпогоднија за ту улогу.
Постоји још једна могућност – да се оживе шестострани преговори да спрече Пјонгјанг да развије нуклеарне ИЦБМ, у замену за мировни споразум. САД, Русија, Кина, Јапан и Јужна Кореја, као и други међународни гиганти и релевантни актери, могу да удруже снаге да дају нови импулс процесу преговора.
САД и Кина су кључни играчи, али су се билатерални односи погоршали, нарочито након што је Доналд Трамп ступио на дужност. Ова два ривала су изгледа у сукобу. Русија је у позицији да посредује и да их споји. Исто важи и за напету ситуацију у Јужном кинеском мору. Ове три силе могу оставити разлике по страни, и говорити једногласно о конкретно овом питању, јер никоме није у интересу да Пјонгјанг развије нуклеарно оружје. Северна Кореја је још један проблем безбедности који треба хитно бити упућен на међународни ниво, пре него што буде прекасно. Такође би требало да постане део безбедносног плана Русије и САД-а.
Извор: webtribune.rs
