Од четвртка у поноћ на снази је изборна тишина, а то значи да ће бирачи у Србији до недеље у 20 сати моћи да се одморе од константног бомбардовања политичким порукама на ТВ станицама и у дневној штампи. Ипак, борба за гласове пуним интензитетом биће настављена на друштвеним мрежама попут Фејсбука и Твитера, које у Србији постају све утицајније, али и на појединим порталима, које за кршење изборне тишине нема ко да казни.
Као логично поставља се питање има ли изборна тишина смисла и да ли је треба задржати у таквом облику? Стручњаци се слажу да је реч о застарелој форми коју у најмању руку треба променити.
- Мислим да је предизборну тишину не треба потпуно укинути, треба је задржати бар на дан гласања. Треба пустити људе да се мало одморе од изборних конвенција и гостовања кандидата и среде утиске - сматра Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука.
Слично мисли и Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, који наводи да је она обесмишљена у ери интернета.
- Мада је има у неким земљама западне демократије, у оваквом облику као код нас има је у мало држава. Уведена је 90-их година на преласку аутократских у демократска друштва - каже за Вуковић.
У САД изборна тишина је потпуно укинута 1992. године, и то не само због интернета. Амерички Врховни суд је тада одлучио да кампање могу бити ограничене само у току изборног дана, и то искључиво на бирачким местима и у пречнику од сто стопа око њих. Свака шира ограничења, рекле су тада судије, била би неуставна с аспекта слободе говора. Слично је и у Великој Британији, Немачкој и Канади.
У већини бивших југословенских република (Црној Гори, Хрватској, Словенији и Македонији) предизборно ћутање почиње 24 сата пре почетка изборног дана, односно у петак у поноћ ако су избори у недељу. Исто је и у Бугарској, Мађарској, Русији и Шпанији.
У латиноамеричким земљама предизборна тишина се разликује од државе до државе. У Хондурасу, на пример, траје пет дана док у Парагвају она почиње 48 сати пре избора. У Боливији, Панами или Колумбији тишина почиње дан пред излазак на биралишта, у Венецуели се ћути само у току изборног дана, док се Шведској она препушта договору странака.
Да је њен опстанак у овом облику бесмислен, сматра и Иван Нинић, члан РИК-а, који наводи да је и сам закон по овом питању недоречен, бар када се ради о кршењу изборне тишине.
- Осим РЕМ-а, који може да казни ТВ станице, ни у једној законској одредби се не наводи ко подноси пријаве у другим случајевима кршења ћутње. Савет за штампу нема могућност да кажњава новине, а кабловске ТВ станице су потпуно ван контроле. Тако да је поштовање изборне тишине ствар добре воље медија. Било је низ случајева њеног кршења, и то не толико од медија колико од учесника избора, али ми није познато да је ико до сада кажњен - објашњава Нинић.
Извор: Блиц
Извор: Блиц
