Руски експерти сматрају да ће Москва само у крајњем случају одустати од подршке Асаду.
Ситуација око Сирије се поново усијава. После хемијског напада у провинцији Идлиб 4. априла, за који САД и друге земље Запада оптужују власти Башара Асада (сиријска власт и Москва одбацују кривицу званичног Дамаска), цео свет је запљуснуо нови талас изјава западних дипломата о томе како Асад треба да оде, а такође и оптужби упућених Русији која подржава сиријске власти.
Западне земље разматрају могућност увођења нових санкција Русији због пружања подршке Асаду. За сада земље Запада и њихови савезници у региону само апелују на Москву да престане са пружањем подршке Дамаску. Како саопштавају медији, управо такву варијанту је предложио Рекс Тилерсон у сусрету у Москви. Да ли је тај предлог реално остварљив?
Москва се, као и увек, придржава опрезне реторике када је реч о Сирији, наглашавајући да подржава закониту власт у Сирији, а не поједине личности попут Асада или било кога другог. Тако је 6. априла портпарол председника Русије Дмитриј Песков, коментаришући хемијске нападе у Идлибу, рекао да подршка коју Русија пружа Асаду није безусловна. Песков је уједно истакао да Москва и Дамаск пружају једно другом „пуну узајамну подршку“.
У ситуацији када Запад и читав низ земаља у региону (Турска, Израел, арапске земље Персијског залива) оштро критикују Асадову власт, Русија и Иран је подржавају. На пример, председници двеју земаља Владимир Путин и Хасан Рохани окарактерисали су ракетни напад САД на ваздухопловну базу у Сирији као недопустива „агресивна дејства САД против суверене државе“.
„Став Кремља се састоји у томе да о Асадовој судбини треба да одлучује сиријски народ, а не Доналд Трамп“, каже Виктор Надеин-Рајевски, старији научни сарадник Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука. По његовом мишљењу, Русија неће мењати своје гледиште када је реч о сиријском конфликту и наставиће са покушајима да пронађе додирне тачке између легитимних власти и опозиције на преговорима у Женеви и Астани, иако ће после недавног заоштравања ситуације то бити веома тешко.
И поред значаја војне подршке коју Сирији пружају руске ваздушно-космичке снаге, утицај Русије на Дамаск ипак није безграничан, подсећа Григориј Косач, професор катедре за проучавање савременог Истока Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука. „Асад никада није био пион у руским рукама. Његови потези, поступци и изјаве често су били у супротности са званичним гледиштем Руске Федерације“, сматра експерт. На пример, Асад је у више наврата говорио да политичком решавању кризе и реформама треба да претходи „потпуна победа над терористима“, док се Русија залаже за што брже покретање политичког процеса.
Москви није лако да утиче на Дамаск, истиче Григориј Косач, будући да је Асад њен главни партнер у Сирији. „Одустајање од ослањања на Асада може довести до тога да Русија изгуби све што је стекла у Сирији јер са опозицијом нису успостављени добри односи, тако да је и могућност развоја контаката веома ограничена“, рекао је Косач. Русија фактички нема простора за маневар у односима са Асадом, истакао је он.
Са друге стране, експерти сматрају да партнерство са Дамаском има своје границе. На пример, тешко да ће се Русија одлучити за директан војни конфликт са САД ради заштите сиријских власти. Коментаришући чињеницу да Русија није покушала да обори ракете „Томахавк“, којима је Америка 7. априла бомбардовала ваздухопловну базу регуларне сиријске армије у провинцији Хомс, извор близак Министарству одбране рекао је за „Коммерсант“: „Руски системи ПВО у Сирији пре свега штите руску војну инфраструктуру. Ми нисмо имали задатак да заштитимо цело небо изнад Сирије“. А чиме је то Русија изненадила свет, а поводом америчких провокација у Сирији, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Руска реч
