Правда

Декларација о заједничком језику коју је до сада потписало скоро 8.000 људи из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, из угла србистике, сама себи је противуречна, сматрају чланови Одбора за српски језик Српске књижевне задруге. Они, наиме, тврде да су хрватска, бошњачка и црногорска варијанта, које су политички проглашене језицима, само варијанте српског језика. Реагујући на доношење Декларације у Сарајеву, коју су иницирали: ПЕН центар из Сарајева, Удружење Курс из Сплита, Центар за грађанско образовање из Подгорице и Удружење Крокодил из Београда. Професор Милош Ковачевић, председник Одбора, тврди да је она у ствари "перфидни" напад на српски народ и језик". - Аутори декларације заступају научно неутемељено становиште да свако може тај заједнички језик да именује како жели, а познато је шта за Србе значи именовање српског језика, рецимо, "босанским" - нестанак Срба и српског језика у Републици Српској и њихово утапање у такозване Босанце и босански језик - сматра Ковачевић. - Зато наведена декларација има за основни циљ "рјешавање" српског нациналног и језичког питања у БиХ и Црној Гори, тако што ће се они превести у Босанце и Црногорце, остављајући могућност да српски језик као варијанта обитава само у Србији, а да се све српско у филологији преведе у србијанско. Према мишљењу чланова Одбора, основни циљ овог документа садржан је у двема тврдњама: да су све четири постојеће варијанте (српска, босанска, хрватска и црногорска) равноправне и да се не може једна од њих сматрати језиком, као и да чињеница да се ради о заједничком полицентричном језику оставља могућност сваком кориснику да га именује како жели. Чланови Одбора прихватају да је историјски и научно оправдано да се језик Срба назива српски језик док је књижевни језик Хрвата хрватскосрпски, Бошњака бошњачкосрпски а Црногораца црногорскосрпски. Да видите који је једини услов да се Декларација прогласи важећом у Србији, прочитајте ОВДЕ. Извор: Вечерње новости